20.10.05

nazvati po želji

ovih dana mi je nešto uzbudljiv saobraćaj na blogu. uz to dobijam i neke pozitivne komentare na pisanje i vođenje bloga. izgleda da to ide obrnuto proporcionalno mom pisanju, tj što manje pišem to sam bolja :)

danas sam špartala gradom, i ne samo danas... ovih dana dosta vremena provodim po raznim delovima beograda. možda bi trebalo pisati malo više o tome. niko ne vidi sve oko sebe, a neki ljudi ne vide ništa.

večeras dip diš... ekipica je tamo, ja sam na sigurnom, u toplom, radim diplomski i propuštam događaj svojom voljom. i moj novi čitalac alex je verovatno tamo i fino se provodi.

ne zaboravite, oktobarski još traje, u singidunumu se potpisuje peticija za umetnike i njihov status, sutra je dobra žurka u skcu a sledeći petak koncert gospodina kolinsa.

6 komentara:

Alex said...

Ovo je drugi put da dip diš dolazi u Beograd i da ja to propustam. Bio sam kod kuće, u toplom, i radio diplomski. Inače, video sam reportažu na TV-u tako da mi je malo lakše. Ubedio sam sebe da je zurka bila smor.

Sto se tiče beograda, potpuno si u pravu. Priznajem da se slabo krećem po gradu ovih dana, ali počinjem da vidim neke stvari. A jedna stvar mi naprosto bode oči! U pitanju su mnogobrojne ruševine koje već šest godina služe kao spomenici NATO zlikovcima. Zašto i dokle više?

Da li možeš da napišeš nešo više o peticiji za status umetnika?

artichoka said...

interesantno je kako ja te gradjevine i ne primecujem. u pocetku jesam, prvi put kada sam prolazila nemanjinom ili kneza milosa nakon bombinga itekako sam bila zgranuta.
jos interesantnije da sam xy puta prolazila pored ex kineske ambasade, cak sam na parkingu ispred vezbala polukruzno dok sam ucila voznju, a tek juce dok sam bila u yubc sam pogledala tu zgradu i primetila da joj nesto fali :)

sto se peticije tice radi se o tome da hoce da umetnicima ukinu invalidsko, penziono i zdravstveno osiguranje koje je do sad placala drzava i zahteva od njih da sami placaju neku sumu (postoji mesecni minimum), a uz to da uplate i za svaki prethodni mesec, od kada su u udruzenju. tako bih ja to otprilike preformulisala :)

Alex said...

Svi smo se navikli na te rusevine, ali interesantno je da upravo one ostave nejjači utisak na strance koji posećuju beograd.
Nedavno mi je u posetu došla poznanica iz nemačke. Izuzev ruševina Beograd joj se veoma svideo.
Pre neki dan sam u blog shearch-u upisao Beograd i pronašao gomilu blogova koji su pisali stranci u beogradu, skoro svako je imao nešto da kaže u vezi se ruševinama. Niko ne može da shvati zašto su još uvek tamo.

Slažem se da treba pisati o lepšim stvarima o beogradu. Ali brine me to što ove ruševine polako postaju simbol beograda

artichoka said...

a sta su simboli beograda?
preskoci kalemegdan :)

artichoka said...

inace nikad nisam sa stejndzerima pricala o tome... ali bas cu ih pitati sta misle o tome, imam bas u bgu dva pacijenta koja ovde zive, jedan vec spomentuti french guy i jedan amer...

Alex said...

Upravo sam pronasao zanimljivu knjigu na tu temu, zove se "Under the Bridge Beograd". Knjigu je napisala grupa stranaca i njihovih domaćina u beogradu.
PDF je ovde, a možeš je i kupiti i na sajmu knjiga
Više o knjizi ovde

Tesko je reći šta je simbol beograda. Od značajnih gradjevina možda Hram Sv. Save ili beogradjanka (ironično).