Prag

Zlatni Prag, Mali Pariz ili kako god drugačije hoćete, grad za koji su svi rekli da je divan, a mnogi da je najlepši grad Evrope (mislim na ljude koji su proputovali istu). O lepoti će reći slike, mada već prvi dan sam shvatila da tamo mogu SVE da slikam, jer u tom istorijskom centru grada, gde smo proveli veći deo vremena, nema ni jedna "normalna", tj "obična" građevina. Možeš konstantno da nosiš kameru i da snimaš, ili da praviš fotografije na svakom koraku.

Prvi dan u Pragu je bila nedelja, ali to se nije primetilo - grad je uvek živ i pun turista. Bilo je rano popodne kad smo doputovali i prvo su nas smestili u hotel. Umesto hotela sa tri zvezdice na relativnoj periferiji, dobili smo hotel sa četiri, 10 minuta od centra grada (4 metro stanice). Iz hotela smo zbrisale odmah nakon ostavljanja stvari. Zacrtale smo da prvo vidimo Igrajuću kuću a onda smo otisle da "tražimo" Narodni muzej. Imale smo tri mape grada, koje se nisu baš poklapale, tako da smo prvo malo zalutale, ali kada smo shvatile koja mapa je najrelevantnija bilo je sve ok.

Našle smo Museum i Vaclavske namesti, taj deo sam narednih dana zaobilazila jer mi je nekako neprijatno pretrpan onim napornim turistima, menjačnicama, kobasicama, skupim radnjama itd.

Tog dana smo pešaka "overile" grad, tražile dobre menjačnice, trgove, ulice, prošetale Karlovim mostom, pre toga posetile Muzej torture koji se nalazi pored mosta, upoznale se sa prevozima, metroom i tramvajem pre svega, popile pivo i vratile se u hotel na odmor.

Drugi dan je za sve bio pakao. Pakleno dobar i pakleno zamoran. Obila sam noge, ali bukvalno. Na kraju dana bilo je skoro nemoguće hodati, stajati, pomerati stopala. Dan je počeo obilaskom grada sa vodičem, prvo autobusom, pa zatim pešaka od Praškog zamka i Hradčana, pa na dole. Mi smo se odvojile već kod Zamka, da bismo posetile Muzej igračaka. I ostatak dana smo provele same posećujući sjajni Muzeju muzike, Muzej Franca Kafke (među najboljim stvarima viđenim u Pragu), Muhin muzej.

Treći dan sam provela sama i bilo mi je super. Sačekala sam da svi posle doručka odu u Karlove vari, spremila se natenane, oprala kosu, i izašla nekih pola sata kasnije. Kupila dnevnu kartu za prevoz i ceo dan se vozikala. Otišla u deo Andel, tamo ima radnji, šoping centar, parkova, crkava itd. Kupila neke sitnice, došla u iskušenje da se počastim ipod-om, sela na ručak, pronašla slučajno Everlast radnju i opremila se stvarčicama za trening. Bila sam puna kesa, a tek je bio početak dana da bih sve to nosila sa sobom do uveče, pa sam otišla do hotela da ih ostavim. Ionako mi treba najviše 15 minuta metroom. Mislila sam i da se odmorim pola sata, ali kad sam stigla u hotel nisam imala mira i morala sam odmah da idem dalje. Otišla sam u novi najveći tržni centar Chodov koji su hvalili, tražila poklone za familiju i ubrzo pobegla nazad u centar da posetim Muzej voštanih figura i obližnji Muzej seksualnih pomagala. Uz dobru ideju i poneki dobar eksponat, najvrednije viđeno u tom muzeju su dva španska crno-bela nema porno filma iz 1925 godine. Grupnjaci, trojke, raznorazne stimulacije - ona njega, on nju, on njih, poze, "rupice" i sve ostalo. Današnji porn je isti, samo što su žene manjih zapremina, ima boju i zvuk i više krupnih planova :D.

Posle muzeja je bilo kasno, nije mi se ostajalo još na nogama, bila mi je primamljivija varijanta tuširanje pa pivo u pidžami :). Posetila sam prodavnicu, snabdela se limenkama za mene i cimerku i spustila do metroa. Planovi ne bi bili planovi kad ih neko ne bi "pokvario". Čekajući metro upoznala sam Italijana i sa njim ostala u gradu na pivu. Gledali smo Vltavu i kola koja prolaze i nešto pre ponoći krenuli ka hotelima jer ipak nema noćnog prevoza. Tom prilikom upoznam i crnca koji mi pomogne oko prečice do metro stanice tako da sam stigla na vreme.

Poslednji dan sam konačno išla da vidim Pikasa. Moja velika životna želja. Takođe i Miroa. Uzbudljivo! Veletržna palata, tačnije Narodna galerija prostire se na četiri sprata. Puno umetnosti za jedno prepodne, ali pogledala sam samo manji deo. Htela sam da pred polazak još jednom svratim do centra, posetim Paul Frank radnju, imala sam dogovor sa Kingom da se vidimo, a u međuvremenu se javio i Stefano, tako da sam taj dan do polaska provela sa svojim novim prijateljima. Oko 17-18 krenula nazad ka hotelu, kupila pivo da donesem u Bg i u 19 smo krenuli ka Beogradu.

Koliko god se ja trudila, propustila sam da vidim Jevrejsku četvrt, Višehrad, Muzej lepih umetnosti, Muzej komunizma, Sajam sa Križikovom fontanom, Muzej čokolade i verovatno još desetinu drugih stvari za koje još uvek nisam čula.

Galerija Bratislava

Jutros sam doputovala nazad u Beograd. Imam dosta utisaka, slika, prica i stvari koje treba da raspakujem. Posto sam vec pisala o Bratislavi odlucila sam da u prvoj turi postavim slike iz tog grada dok ne sredim ostalih par stotina slika iz Praga i ne napisem i neki utisak. Naravno, ko je do sad gledao neku moju galeriju lako moze da pronadje adresu, ali lakse je kliknuti.

Bratislava

Jedno kratko javljanje iz hola hotela u Bratislavi posto cekam cimerku da se spremi i usput sam dosla da zvirnem prognozu za Prag za narednih par dana. Da znamo kako da se organizujemo. Super smo putovali s obzirom da sam mislila da cemo se raspasti od noci provedene u autobusu. Putovali smo od 20h sinoc i jutros smo oko 7 stigli u Bratislavu. Stajali na svaka 2 do 3 sata. Onda smo odmah odvedeni u obilazak autobusom i pesaka po centru. Za Bratislavu je lepo neko rekao, Bratislava vs Prag kao Ns vs Beograd. Mada Prag jos nisam videla, Bratislava definitivno ima nesto kao Ns. Sad se pripremam da odem ponovo do grada, u solo izvedbi, tramvajem br. 14. Zamenila sam pare i kupila karte. Idem ponovo da obidjem centar onako natenane i da se pozavlacim u sve ulicice, onda da odem negde na pice i/ili klopu i oko 22 kuci. Poslednji tramvaj je u 23. Bilo bi dobro naspavati se nocas. Totalno je bilo uzbudjenje uci u nepoznat grad. Obozavam to. Gledam sad ovaj blogger na slovackom. Slovaci su slatki i ljubazni a jedino razumem njihove brojeve kad nesto govore. Imamo ok vodice i grad je prilicno miran i pust. Kao da ima samo turista. Istice mi vreme za net . Valjda ce i cimerka uskoro da se spusti sa petog. Taman jos da pregledam slikice, ako ima nekih nevaljanih da odmah pobrisem. Pozdravcic.

Letovanje za 2,80€

Pomalo traumatično sleteh u Podgoricu i odmah se zaputih ka moru. Tog prvog dana završim u Reževićima na nekoj divljoj nenormalno zabačenoj plaži sa stenjem, kamenjem i velikim talasima. Klopa je bila vrh, cene jebitačne a stopala i kolena su nastradala od stena i talasa. I to nije sve - dobila sam i ujed pčele za mesto koje nije pristojno spominjati. To je baš baš svrbelo ali barem nisam otekla ili se gušila. Povratak uzbrdo me je ubio i rekla sam da sledeći dan tu ne silazim. Izuzela sam prethodno kotrljanje do dole kad se umalo nisam skršila nekoliko puta. Smeštaj smo jedva pronašli, al bio je fensi - klima, kuhinja, nov nameštaj, terasa. Naravno i skup.

Ujutro smo se zaputili dalje, do Stoliva. Put je bio ubitačan, napolju vrućina, gužva na putu, i ogromna kolona jer smo baš uboli vreme kad je ukrcavanje na trajekt. Malo smo se plaknuli, jeli, lako našli smeštaj i ostali da uživamo u nedostatku gužve. Našli smo neku zavetrinu gde smo se zabili, ležali, sedeli, kupali, sunčali. A onda smo uveče prošetali Kotorom, klopali neke džinovske pice i pili Bavariu.

Treći dan smo poranili pa smo već u 8h bili na kupanju. Kafu smo pili sa komšijama Novosađanima. A uz kafu je pala i loza :). Stvarno sam pokušala da odbijem ali... Kažu "pa žensko si, to ti je zdravo, za cirkulaciju, da te prodrma". Bila je to baš neka dobra loza, ledena, i prijala je. Pao je i doručak, pa onda ture kupanja, blejanja, sunčanja, dremanja, pričanja i svega ostalog. Veče smo proveli na istom mestu uz sok i Bavariu i veeeeliko društvo. Od 7 do 77.

Poslednji dan smo ponovo poranili da bismo pre gužve i vrućine stigli na Jaz. Zaboli smo kraj plaže gde nije gužva i gde je jedini pristojan kafić ne celom Jazu (koliko sam ja videla). Piči Cafe del Mar i uživa se. Pije se kafa, pa neki špriceri, pa odemo da se osvežimo u moru, pa se vratimo na sendviče i špricere, pa odemo na plažu, tu nam donesu sokiće i tako provodimo ceo dan. Između 5 i 6 popodne smo krenuli ka Podgorici. Tuš, prepakovanje, lagana vožnja... Sve u svemu stigla sam nekoliko sati pre leta, jbg tako je moralo biti, lik koji me je vraćao do Pg je morao da se ranije vrati zbog nekih obaveza pa sam tako ostala jadna sama da čamim i čekam let. Pila kafu i koka kolu i pregledala slike i šetala oko aerodroma i slikala i pila sok i na kraju je i avion malo kasnio, a tek unutra kad sam videla gužvu smračilo mi se. Let je bio superica, nije treslo kao u odlasku i brzo smo doleteli u Bg. Sa 40 stepeni sam doletela na 14. Na parkingu jebenom dezorganizovanom sam provela jos pola sata.

Naravno, ima i slika.

U petak palim u Prag, pa ako ne budem pisala ništa do tada, a verovatno neću, poželite mi srećan put pa očekujte novu galeriju za nekih nedelju dana kad se vratim.