Jesenji BlogOpen 2007

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual funkciji).

Za one koje samo interesuje kako sam se provela i koji ne citaju cele tekstove: da, izuzetno sam zadovoljna BlogOpenom i jako lepo sam provela vikend u Novom Sadu.

A sad full raport.

Od ranog jutra sam kasnila iako mi organizacija vremena obicno odlicno ide. Izgleda da je ta subota bila izuzetak. Ne samo sto mi nije bas bilo milo rano ustajanje, iako sam ranoranilac (mada ne ispoljavam to svakodnevno) - tj nije mi tesko da ustanem bilo kad za bilo sta, narocito kad je blog (ne neki konkretni nego uopsteno onako blog) povod. Slojevi garderobe, pakovanje stvarcica za tekuci dan i noc, provera kola, dosipanje vode, treba sprejati stakla da se ne magle, blabla, jao tek sam krenula a vec treba da sam u Zemunu :). Nema gotovine, treba dodati goriva, znaci prvo bankomat (ruznA iskustvA sa placanjem karticom na pumpama), sve u svemu obavim nekako sve to i kroz vise crvenih stizem na mesto sastanka sa saputnicima sa petnaestak minuta zakasnjenja. Izvinjenje jos jednom. Znam da ste se smrzli, ali zamislite koliko biste cekali da nije bila subota ledeno jutro kad nema zive duse na Bg ulicama.

Kako je Savrsena Dragana savrseno uspela da zaboravi svoju savrsenu muziku, bili smo osudjeni da slusamo neke moje diskove koji su zaostali po kolima. Suvozac je izabravo Madonu (sad vi pogodite koje bio suvozac). Auto se silno tresuljio sto zbog vetra spolja i grohotnog smeha iznutra. Sad bih to opisala nekom fensi naucnom metaforom, ali kako nisam sklona fizici na primer ne bih dai spadnem glupa. Hvala pogotku na tome (smehu), mogla sam da vozim do kraja sveta u takvoj atmosferi.

Najvece iznenadjenje je kad na OMV pumpi, dvadesetak Km pre Novog Sada, sretnemo koleginicu iz Beograda, a koja definitivno ne ide na Blogopen.

Lepa stvar se desila i kad smo stigli na Spens. Bilo je tu par mojih ex dragih studenata i nekako mi je bilo milo sresti ih i sto posecuju takve dogadjaje. A i sto pisu blogove i ove godine :)

Takodje, odmah mi se svidela organizacija, ne konkretno epitet organizacije, vec sto je ona ocigledno postojala. Atmosfera je nekako bila prijatna. Iako mnogi nisu dosli (sto nije lepo iz puno razloga) pa je sala bila poprilicno prazna. Bio bi pravi spektakl da je dosla barem vecina prijavljenih.

Preskocila bih ko je sta pricao, postoji program na sajtu Blogopena, a utisci su vec prosireni blogosferom, ali ukratko, svi koji su ucestvovali su imali korektnu i tematsku pricu. Ono sto bih morala da napomenem i pohvalim je "zvezda" Blogopena Stephanie MojIdol:) Booth. Devojka/zena koja je po zanimanju blog konsultant - neverovatno zanimanje, te dve reci su tako tesko spojive. Mislim, biti bilo kakav konsultant sa roze kosom...
Ne velicam njeno izlaganje - sve to sto je pricala nije nista novo, nikakvo prosipanje znanja, ali je njena zivotna, tacnije karijerna, prica veoma interesantna i slusala sam je sa zadovoljstvom. Sem toga, njen nastup je jako pitak i dopada mi se kako se izrazava, a svidja mi se i njen engleski :). Svakako, ne cudi me da je uspesna kao bilo kakav konsultant.

Publika mi je bila posebno interesantna. Hard core blogeri, rekreativci i eksperimentalisti, i konzumenti, pa cak i oni koji se ne bave blogovima uopste. Starosna struktura je tekodje bila sarolika. Tako smo imali gospodje od 50+ (nadam se da nisam omanula i otisla ka vecoj cifri od stvarne), koje ocigledno podrzavaju blog aktivizam i citaju blogove (nisam shvatila da li ih pisu ali mislim da ne), postavljaju pitanja i komentarisu izlaganja. Jedna od gospodja postavlja pitanja jasno koristeci blog izraze, za pocetak ne brka reci blog i post (diskusija koja se ranije tog dana razvila). Moja Mama (61) sigurno ne zna sta je to blog a kamoli post.

Radionice su bile onako. Moze se reci solidne. Cula sam par interesantnih stvari koje su mi manje poznate ili mi prosto nisu uvek na umu u prvom planu. Bilo je tu par interesantnih diskusija i pitanja i to je to.

Nakon radionica nisam prisustvovala panelima. Od mene dosta.

Posle se desila kraca poseta Radio Cafeu, a onda privatno druzenje sa nonblog personama.

Citav dan sam provela sa puno ljudi. Starih i novih za koje mi je veoma drago da sam ih upoznala. I drago mi je sto su neki ljudi pozitivno reagovali kada su culi da sam ja artichoka i sto su mi dali pohvale za blog, njegov sadrzaj i postavljali neka pitanja vezana i za stvari koje sam pisala, ali i za ponesto licno. Ljudi ocigledno vole da znaju ko i kakav neko stoji iza nekog web sadrzaja, sajber lika...

Ako sam nesto zaboravila, a sigurno jesam, drugi su sigurno vec napisali. Jedva cekam novi Blogopen!