14.8.07

Prag

Zlatni Prag, Mali Pariz ili kako god drugačije hoćete, grad za koji su svi rekli da je divan, a mnogi da je najlepši grad Evrope (mislim na ljude koji su proputovali istu). O lepoti će reći slike, mada već prvi dan sam shvatila da tamo mogu SVE da slikam, jer u tom istorijskom centru grada, gde smo proveli veći deo vremena, nema ni jedna "normalna", tj "obična" građevina. Možeš konstantno da nosiš kameru i da snimaš, ili da praviš fotografije na svakom koraku.

Prvi dan u Pragu je bila nedelja, ali to se nije primetilo - grad je uvek živ i pun turista. Bilo je rano popodne kad smo doputovali i prvo su nas smestili u hotel. Umesto hotela sa tri zvezdice na relativnoj periferiji, dobili smo hotel sa četiri, 10 minuta od centra grada (4 metro stanice). Iz hotela smo zbrisale odmah nakon ostavljanja stvari. Zacrtale smo da prvo vidimo Igrajuću kuću a onda smo otisle da "tražimo" Narodni muzej. Imale smo tri mape grada, koje se nisu baš poklapale, tako da smo prvo malo zalutale, ali kada smo shvatile koja mapa je najrelevantnija bilo je sve ok.

Našle smo Museum i Vaclavske namesti, taj deo sam narednih dana zaobilazila jer mi je nekako neprijatno pretrpan onim napornim turistima, menjačnicama, kobasicama, skupim radnjama itd.

Tog dana smo pešaka "overile" grad, tražile dobre menjačnice, trgove, ulice, prošetale Karlovim mostom, pre toga posetile Muzej torture koji se nalazi pored mosta, upoznale se sa prevozima, metroom i tramvajem pre svega, popile pivo i vratile se u hotel na odmor.

Drugi dan je za sve bio pakao. Pakleno dobar i pakleno zamoran. Obila sam noge, ali bukvalno. Na kraju dana bilo je skoro nemoguće hodati, stajati, pomerati stopala. Dan je počeo obilaskom grada sa vodičem, prvo autobusom, pa zatim pešaka od Praškog zamka i Hradčana, pa na dole. Mi smo se odvojile već kod Zamka, da bismo posetile Muzej igračaka. I ostatak dana smo provele same posećujući sjajni Muzeju muzike, Muzej Franca Kafke (među najboljim stvarima viđenim u Pragu), Muhin muzej.

Treći dan sam provela sama i bilo mi je super. Sačekala sam da svi posle doručka odu u Karlove vari, spremila se natenane, oprala kosu, i izašla nekih pola sata kasnije. Kupila dnevnu kartu za prevoz i ceo dan se vozikala. Otišla u deo Andel, tamo ima radnji, šoping centar, parkova, crkava itd. Kupila neke sitnice, došla u iskušenje da se počastim ipod-om, sela na ručak, pronašla slučajno Everlast radnju i opremila se stvarčicama za trening. Bila sam puna kesa, a tek je bio početak dana da bih sve to nosila sa sobom do uveče, pa sam otišla do hotela da ih ostavim. Ionako mi treba najviše 15 minuta metroom. Mislila sam i da se odmorim pola sata, ali kad sam stigla u hotel nisam imala mira i morala sam odmah da idem dalje. Otišla sam u novi najveći tržni centar Chodov koji su hvalili, tražila poklone za familiju i ubrzo pobegla nazad u centar da posetim Muzej voštanih figura i obližnji Muzej seksualnih pomagala. Uz dobru ideju i poneki dobar eksponat, najvrednije viđeno u tom muzeju su dva španska crno-bela nema porno filma iz 1925 godine. Grupnjaci, trojke, raznorazne stimulacije - ona njega, on nju, on njih, poze, "rupice" i sve ostalo. Današnji porn je isti, samo što su žene manjih zapremina, ima boju i zvuk i više krupnih planova :D.

Posle muzeja je bilo kasno, nije mi se ostajalo još na nogama, bila mi je primamljivija varijanta tuširanje pa pivo u pidžami :). Posetila sam prodavnicu, snabdela se limenkama za mene i cimerku i spustila do metroa. Planovi ne bi bili planovi kad ih neko ne bi "pokvario". Čekajući metro upoznala sam Italijana i sa njim ostala u gradu na pivu. Gledali smo Vltavu i kola koja prolaze i nešto pre ponoći krenuli ka hotelima jer ipak nema noćnog prevoza. Tom prilikom upoznam i crnca koji mi pomogne oko prečice do metro stanice tako da sam stigla na vreme.

Poslednji dan sam konačno išla da vidim Pikasa. Moja velika životna želja. Takođe i Miroa. Uzbudljivo! Veletržna palata, tačnije Narodna galerija prostire se na četiri sprata. Puno umetnosti za jedno prepodne, ali pogledala sam samo manji deo. Htela sam da pred polazak još jednom svratim do centra, posetim Paul Frank radnju, imala sam dogovor sa Kingom da se vidimo, a u međuvremenu se javio i Stefano, tako da sam taj dan do polaska provela sa svojim novim prijateljima. Oko 17-18 krenula nazad ka hotelu, kupila pivo da donesem u Bg i u 19 smo krenuli ka Beogradu.

Koliko god se ja trudila, propustila sam da vidim Jevrejsku četvrt, Višehrad, Muzej lepih umetnosti, Muzej komunizma, Sajam sa Križikovom fontanom, Muzej čokolade i verovatno još desetinu drugih stvari za koje još uvek nisam čula.

2 komentara:

Milan said...

Sve,sve ali Muzej cokolade to je veliki propust

artichoka said...

ne staj mi na muku :)
ma to u stvari samo znaci da moram ponovo da odem ;)