Bratislava

Jedno kratko javljanje iz hola hotela u Bratislavi posto cekam cimerku da se spremi i usput sam dosla da zvirnem prognozu za Prag za narednih par dana. Da znamo kako da se organizujemo. Super smo putovali s obzirom da sam mislila da cemo se raspasti od noci provedene u autobusu. Putovali smo od 20h sinoc i jutros smo oko 7 stigli u Bratislavu. Stajali na svaka 2 do 3 sata. Onda smo odmah odvedeni u obilazak autobusom i pesaka po centru. Za Bratislavu je lepo neko rekao, Bratislava vs Prag kao Ns vs Beograd. Mada Prag jos nisam videla, Bratislava definitivno ima nesto kao Ns. Sad se pripremam da odem ponovo do grada, u solo izvedbi, tramvajem br. 14. Zamenila sam pare i kupila karte. Idem ponovo da obidjem centar onako natenane i da se pozavlacim u sve ulicice, onda da odem negde na pice i/ili klopu i oko 22 kuci. Poslednji tramvaj je u 23. Bilo bi dobro naspavati se nocas. Totalno je bilo uzbudjenje uci u nepoznat grad. Obozavam to. Gledam sad ovaj blogger na slovackom. Slovaci su slatki i ljubazni a jedino razumem njihove brojeve kad nesto govore. Imamo ok vodice i grad je prilicno miran i pust. Kao da ima samo turista. Istice mi vreme za net . Valjda ce i cimerka uskoro da se spusti sa petog. Taman jos da pregledam slikice, ako ima nekih nevaljanih da odmah pobrisem. Pozdravcic.

Letovanje za 2,80€

Pomalo traumatično sleteh u Podgoricu i odmah se zaputih ka moru. Tog prvog dana završim u Reževićima na nekoj divljoj nenormalno zabačenoj plaži sa stenjem, kamenjem i velikim talasima. Klopa je bila vrh, cene jebitačne a stopala i kolena su nastradala od stena i talasa. I to nije sve - dobila sam i ujed pčele za mesto koje nije pristojno spominjati. To je baš baš svrbelo ali barem nisam otekla ili se gušila. Povratak uzbrdo me je ubio i rekla sam da sledeći dan tu ne silazim. Izuzela sam prethodno kotrljanje do dole kad se umalo nisam skršila nekoliko puta. Smeštaj smo jedva pronašli, al bio je fensi - klima, kuhinja, nov nameštaj, terasa. Naravno i skup.

Ujutro smo se zaputili dalje, do Stoliva. Put je bio ubitačan, napolju vrućina, gužva na putu, i ogromna kolona jer smo baš uboli vreme kad je ukrcavanje na trajekt. Malo smo se plaknuli, jeli, lako našli smeštaj i ostali da uživamo u nedostatku gužve. Našli smo neku zavetrinu gde smo se zabili, ležali, sedeli, kupali, sunčali. A onda smo uveče prošetali Kotorom, klopali neke džinovske pice i pili Bavariu.

Treći dan smo poranili pa smo već u 8h bili na kupanju. Kafu smo pili sa komšijama Novosađanima. A uz kafu je pala i loza :). Stvarno sam pokušala da odbijem ali... Kažu "pa žensko si, to ti je zdravo, za cirkulaciju, da te prodrma". Bila je to baš neka dobra loza, ledena, i prijala je. Pao je i doručak, pa onda ture kupanja, blejanja, sunčanja, dremanja, pričanja i svega ostalog. Veče smo proveli na istom mestu uz sok i Bavariu i veeeeliko društvo. Od 7 do 77.

Poslednji dan smo ponovo poranili da bismo pre gužve i vrućine stigli na Jaz. Zaboli smo kraj plaže gde nije gužva i gde je jedini pristojan kafić ne celom Jazu (koliko sam ja videla). Piči Cafe del Mar i uživa se. Pije se kafa, pa neki špriceri, pa odemo da se osvežimo u moru, pa se vratimo na sendviče i špricere, pa odemo na plažu, tu nam donesu sokiće i tako provodimo ceo dan. Između 5 i 6 popodne smo krenuli ka Podgorici. Tuš, prepakovanje, lagana vožnja... Sve u svemu stigla sam nekoliko sati pre leta, jbg tako je moralo biti, lik koji me je vraćao do Pg je morao da se ranije vrati zbog nekih obaveza pa sam tako ostala jadna sama da čamim i čekam let. Pila kafu i koka kolu i pregledala slike i šetala oko aerodroma i slikala i pila sok i na kraju je i avion malo kasnio, a tek unutra kad sam videla gužvu smračilo mi se. Let je bio superica, nije treslo kao u odlasku i brzo smo doleteli u Bg. Sa 40 stepeni sam doletela na 14. Na parkingu jebenom dezorganizovanom sam provela jos pola sata.

Naravno, ima i slika.

U petak palim u Prag, pa ako ne budem pisala ništa do tada, a verovatno neću, poželite mi srećan put pa očekujte novu galeriju za nekih nedelju dana kad se vratim.

EXIT - u slici i reči

Napravila sam Galeriju sa EXIT-a. Slike su postavljene hronološki a imaju i komentare tako da post nije potreban. Zaključak - jedna totalno uspešna avantura.

Lep pocetak godisnjeg odmora

Prosla nedelja je bila moja poslednja radna nedelja na poslu pred kolektivni godisnji odmor. Nije bilo previse radno osim u cetvrtak kada je zvanicno i bio poslednji dan. Tih dana sam odlucila da idem u Prag ovog leta i vec u utorak sam trazila od sekretarice potvrdu o zaposlenju kako bih predala za vizu. U utorak uvece me je sestra zvala sa posla da mi kaze da mi je nasla cimerku za Prag. Wow, usteda od 70 eura, tj 70 eura vise za troskarenje. Isto vece sam kupila i suknju i razmisljam kada cu da je obucem :). Tada je bio i moj poslednji cas italijanskog na nivou A2/1 i sad imam dvomesecnu pauzu do septembra kada prelazim na sledeci nivo. Naravno da sam test polozila i imala 86 bodova. Posto sam zavrsila sa tom obavezom a i poslu se blizio kraj konacno sam se u sredu vece uputila na trening. Za sada junacki izdrzavam s obzirom na pauzu od godinu i po dana. U sredu je On bio kod mene na poslu - pili smo kafu, viski i pricali sa koleginicom. Proslo je dosta ok. Isti dan sam dobila i potvrdu sa posla za vizu i tad me je uhvatilo neko mini ludilo pred put. U cetvrtak nismo digli glavu od posla. Popodne nam je receno da mozemo da pocnemo sa odmorom ako nemamo drugih obaveza. U malecnoj euforiji sam odlucila da se pocastim izlaskom ali uz nesto novo ili nekog novog. Iscimala sam jednog sto sam ga upoznala jednom u gradu i cak ga suptilno ubedila da otkaze sve planove ako moze jer sam ja bas bas raspolozena. Naravno, nije bilo tesko i vece je proslo uz super zezanje tako da mogu reci da sam dobru varijantu izvela.

Napravila sam cak i listu ljudi sa kojima moram da se vidim. Dobra fora skroz ;) i za sad funkcionalna.

Petak, moj poslednji dan na poslu, je bio pomalo haos. Morala sam da svratim na 10 minuta da nesto odnesem kolegi i vec sam isplanirala da picim dalje u neku skitnju. Nisam ni stigla do petog sprata - uhvatila me koleginica da joj pomognem jer kolega sincic mame i tate profesora nije dosao da obavi svoj posao. 10 minuta pretvorilo se u 7 sati :)

Eh konacno u subotu odem da pijem sa komsijom. Par puta me je zvao u situacijama kada nikako nisam mogla da se vidim sa njim a htela sam. Zveknuli smo neke rakije na Povetarcu pa se vozali uz glasnu muziku do jutra. Nedelju sam rezervisala za svoje prijateljice. Ada, kapoera, pivo...

U ponedeljak sam se dogovorila da pijem kafu sa kolegom sa posla. Usput smo obilazili sportske radnje po gradu jer je on trazio rolere (na kraju sam mu pomogla i da se odluci da ih kupi) a ja rukavice za trening. Otisli smo na kafu i klopu, zaboli u lokal sa klimom - napolju ni oblacka, skoro 40 stepeni, sve usijano. Ostatak dana i noci provela sam sa Njim sirom Beograda, od centra, pa do reke, pa do Vracara - jebeno lepo. Uvek kad se na kraju pozdravljam sa Njim treba mi toliko da se nakanim, kao da treba da skocim sa bandzija :).

Sinoc sam shvatila jos jednom zasto ne volim bioskope i zasto godinama nisam isla da gledam film u bioskopu. Ali kao sto da ne - kisno vece, neki stari poznanik, osrednji film, bioskop relativno blizu kuce... I iako sam planirala da dodjem kuci i ranije legnem prijateljica je imala predlog za "pice, dva", a pritom novo mesto, ziva svirka... Tesko me naterati ;) Nije lose mesto ali previse mlada ekipa. A posle svega vozikanje/jurcanje praznim ulicama - milina.

Na spisku je ostalo jos desetak ljudi koje cu da rasporedim narednih dana. Takodje fali mi neko shiz djuskanje ali zato se blizi exit da se i to nadoknadi. Obezbedili smo mesto za spavanje sad samo da obezbedimo i ufur na festival.

Galerija kapoera

artichoka i horoskop

Od onih koji ne veruju u horoskop jer se nikad nisu bavili istim. Ta sam. Neki dan na poslu se nadjoh medju koleginicama koje caskaju o tome - jedna cita ostalima natalnu kartu. Radoznalost me ubacila u pricu pa sam saznala iz svoje natalne karte da sam otvorena i zenstvena. Jos mi rece i da je moja kombinacija lav/jarac ubitacno dobra. Ludacki lav i preambiciozan jarac. Aha, ne nadjoh se ni u cemu. Takodje kaze da bih se mogla dobro slagati sa nekim rakonjom. Moze biti, jel? Ja mogu sa svima da se dobro slazem, pa ima tu i neke istine :). No, kaze dobar je taj sajt sto smo gledali pa sam ja malko iz razonode i opustanja odlucila da natenane procitam svoj profil. Ispalo je i vise nego zabavno jer me je sajt u bas mnogo stvari (recimo oko 90%) opisao bolje nego sto bih ja umela sama.

Ako hocete da probate, a preporucujem, sajt je http://www.astro.com. Meni je najinteresantniji taj profil na osnovu datuma, vremena i mesta rodjenja. Postoji naravno i dnevni horoskop u varijanti juce-danas-sutra. Super interesantan i pogadjajuc mi je takodje love, flirtation and sex, dok forecast jos nisam iscitala. Mozete cak videti horoskop za vas dvoje, ako znate njegove/njene tacne podatke o rodjenju (ako imate nekog njega ili neku nju). Jos gotivnija varijanta je travel horoskop, gde mozete izabrati destinaciju i dobicete info kako zvezde uticu na vas na tom mestu na planeti. Ja sam naravno "isprobala" Italiju i pisalo je sve naj naj. Optimizam, harmonija, sreca, prosperitet, ljubav, prijateljstvo, lepota, prosvetljenje itd.

Promenila sam se odjednom!

Do pre otprilike mesec dana rado sam ulazila u neke price na teme (pa makar i radi shale ili provokacije) na koje danas prevrcem ocima. Do pre mesec dana radila sam stvari o kojima sada ni ne mislim. U nekim sasvim bitnim situacijama, osecam se i ponasam/reagujem/radim drugacije. Nije bilo davno kada sam se druzila sa nekolicinom ljudi kojih se sada cak i setim redovno, nista se nije desilo sto bi izazvalo promene u odnosima, ali ne osecam neku izrazitu zelju ni da ih pozovem ni da ih vidim ni da provodim vreme sa njima pa onda to i ne cinim. U skorije vreme nisam ni upoznala nekog novog.

Pronadji svoje srce

Kada bih na nebu ugledala ovako nesto...

Nova galerija za lepo

Smucio mi se malko flickr nakon sto sam se patila sa postavljanjem slika sa BlogOpen07 (Mile ih je na kraju postavio kod sebe u galeriji) pa sam i ja odlucila da ubuduce fotke postavljam u svojoj picasa galeriji. Za sada je tu lepa galerija iz jednog privatnog ruzicnjaka u Beogradu i galerijica iz grada Sapca u kome sam prvi put bila ovog vikenda.

5 dana

Ok, ukratko pre nego sto legnem, jedan kraci memoar. Iza mene je predivnih pet dana. Ljudi koji su bitni. Mesta i dogadjaji. Natasa, moj prijatelj i "brother from another mother". Missy, Ana, Mile, oni sa kojima obozavam da se druzim. On za (sa) kojim treperim. Sekira, kao i uvek "long time no see". Zvezde i zvezdice. Ada, Sava, Tramvaj, kod njega, Ana4Guns.

Preporuke

Ja ovo vise za sebe ali...

Obroci od voca, crna guarana, mlaki cajevi u velikim soljama - zeleni i/ili mesavine u domacoj radinosti, od predvece pa na dalje (do 1 posle ponoci najkasnije) viski i hladan (leden!) keglevich. Za grickanje u kolima ili prevozu ili ulici mini plazma. Kiselo mleko. Sladoled - neki novi ukusi. Jednostavna klopa i blag spricer u nekoj trash varijanti - radecki for example (2 turske + kokakola = 130CSD ili kako nam se vec sad zovu ovi domaci novci).

Zavrtite radio stanice. Prepustite drugima da pustaju muziku za vas. Ostavite da bude neocekivano - cak i ako muzicki izbor nije po ukusu - nikad se ne zna sta ce pustiti sledece. Nek ostane tako. Izadjite na mesto gde ste izlazili kada ste imali 20 godina (neko od njih sigurno jos uvek radi). Izadjite sa osobom koja vam se ne dopada. Ima razloga zasto se vi njoj dopadate.

Osmehujte se deci na ulici i razgovarajte sa njima. Pogledajte filmove koje ste vec odgledali ali ih niste skapirali. Prvo upitajte "kako ste?" pa onda trazite malboro i orbit. Kad smo vec kod toga, promenite cigare.

Svoju omiljenu potkosulju od ove zime ostavite pri ruci i nosite ovog leta kao omiljenu majicu. Razmisljajte gde biste najradije ovog leta na more. Posetite nekoliko sajtova, informisite se, pogledajte puno slika i sazivite se sa lokacijom. Iako mozda najverovatnije (ponovo) zavrsite u Bugarskoj.

Iskoristite predstojece vikende za izlete. Posetite predgradje svog grada, neke manje gradove u kojima niste nikad bili, zaseoke, banje. Idite na kampovanje. Ako ste fensi - tim pre!

Jubilej(i)

Makinica i ja smo veceras dovozale do 30k km. Pozelela sam da sa svima podelim taj jubilejcic. Iako je sa mnom tek nesto vise od poslednjih 5k km radovala sam se ko da je nova godina.

Voznja je lek. Veceras mi je doza bila vise nego potrebna. Cim sam se dovukla sa posla snimila sam da ima jos 18km do 30k. Pokupila sam aparatic i zbrisala da prokrstarim gradom.

Da vidite samo ubedacenog kreleta za volanom, sa fotoaparatom u krilu, ready to shoot, voza gradom i izvodi foto session.

A onda dodjem da se pohvalim, krenem da pisem i vidim da je ovo moj STOTI post na blogu. E pa tim povodom ko je rad, a ujedno i redovan posetilac ovog bloga, nek se javi i ima picje od mene. Samo ne dajte mi da pijem posle treceg - sjebace me emocije ;).

A neko mora i da vozi...

diskretni blog

malko pratim statistike i vidim da neki ljudi dolaze uporno ocekujuci nove sadrzaje (valjda) pa precitavaju stare tekstove u nedostatku novog. super, sve cu da vas preslisam sta ste upamtili.

e pa dobrodosli na moj tihi blog (uz ritmove i melodije dirty dancing OST), prvi ili koji god put, svejedno, nikad nisam pozelela dobrodoslicu a hoce mi se. volim goste makar i na blogu . povod za danas nemam, temu jos manje. kucam, pa u sta se pretvori.

od nove godine dva meseca protutnjala. mislim sad zvuci kao da je to neki period koji je meni projurio (mislim na ono kad kazu da brzo prolazi vreme), ali nije. nova godina kao da je bila pre sedam, a blog kao da je nesto iz proslog zivota. uopste mi vreme ne prolazi brzo i to je kljucna stvar. interesantna. mislila sam da sto vise radim vreme brze leti. ispada totalno suprotno. da li je i kod vas tako?

sta ima od novih stvari (ovo se ja onako sama za sebe preslisavam cisto da mogu jednog dana da se presaberem posto se inace gubim sa dogadjajima - i da, znam da stalno potenciram pricu da mi je blog kao neki podsetnik blabla)? krecem od najvaznijeg - sebe :). malko sam se promenila, ali malko, rekla bih da sam (jos jedno) malko pametnija/iskusnija, ovih dana sklona flertu, promenljivih raspolozenja (izrazenije nego inace), bolesljiva, neodgovornija prema sebi :). imam nove poznanike/prijatelje. aleluja. ni malo ni mnogo. najupecatljiviji i najdrazi su mi milanche sa kojim sam mu otvorila blog (znam, pisem konfuzno) i nadam se da ce uskoro poceti i da skraba jer ima i ume (sta i kako) i drugarice M&M. ko bombonice, mada i nisu tako slatke, malko up&down devojcice. bas kao ja.

italijanski mi je konacno poceo. A2/1. sad sam vel'ka. jako sam se navukla na svoje casove italijanskog i svoje koleginice sa kursa. A1/2 sam isto odvalila na pismenom, sreca je sto je u februaru bilo malo mirnije na poslu, posto sam jesenas pocela da malko zaostajem, pa sam bila orna i skoncentrisana par nedelja pred test kad smo sve obnovili. doduse ostaje mi usmeni test u subotu pred komisijom i onda ce da mi zigosu jezicki pasos.

smeta li ikome sto ne koristim velika slova prilikom pisanja? preslo mi je u naviku jako.

e sad manje bitne stvari. overavala sam cruise par puta sa svojim novim drugaricama. dobrih koktela nikad dosta :). bilo je par dobrih vozikanja po gradu a i van istog (ns naravno).

pocela sam da ne radim subote, sto je raj subotom, a pakao nedeljom.

e ako ima neko semu za muziku za kola nek me privatise. stize prolece i vreme da se ljubav pocasti (ovakvim tempom trosenja para cu stici do italijanske ambasade najdalje - e jesam krele). uskoro pada sprejanje krila, pa onda polir pa ihaaa samo fali muziciranje. mislim da barem slusam kvalitetno kad se zaglavim preko 2h subotom do nbg i nazad.

jel voli neko uopste ove moje monologe?

e od sad cu da dodajem slicice uz postove.

Doček nove godine - vizuelno

Animal Planet

Sunčica, Višnja, Macan, Frida i Dobrila

Pred kraj godine

Trenutni scenario: petak vece, bolesna sam i propustila sam cas italijanskog a mozda i neki solidan kraci izlazak. Napravila sam sebi saunu u sobi i glavi uz pomoc kvarcne grejalice i kuvanog vina. Konacno pisem nesto novo na blogu. Priznajem da sam skoro zaboravila kako je to pisati nekome a nikome. Kao da pricam sama sa sobom, vodim monologe, a neko ipak cita. Mnogi zapravo :) Nedostaje mi to. Ne citanje nego pisanje.

Ponovo imam nekoliko draftova. Na razne teme. A opet ni o cemu.

Pisacu o godini veceras. Ovoj sto joj se blizi kraj. Prosle godine sam pisala review u januaru, mislim da sad mogu da o prethodnoj godini pisem pre pocetka sledece.

Na pocetku godine sam imala neku ideju da je ova godina prava za cetiri stvari - cetiri cilja: da kupim auto, da se zaposlim, da putujem i da se zaljubim. Odmah da napomenem da su se mnoge stvari promenile - ja sam se promenila, moj svakodnevni zivot je dosta drugaciji od prethodnih godinu - dve, recimo. Imam drugacije navike, obaveze, ideje, razmisljanja, stavove, ponasanje. Ne treniram, ne izlazim, manje pijem (sto i nije tako lose), ali se losije hranim.

Da se vratim na ciljeve. Najmanje od svega sam ocekivala ono sto se prvo ostvarilo. A to je moj autic. O "njemu" valja pisati posebno i nasiroko. Osim sto sam u njega zaljubljena, kupovina je bila jedan neobican dogadjaj (znate one spletove slucajnosti kada sve ispadne predobro ali ipak i previse spooky).

Posao je naisao posle mega potrage i prepreka, nesuglasica i raznih cudnih susreta i iskustava. Priznajem da sam iz svega toga izvukla dosta "nadogradnje" u glavi a na kraju je posao sam mene dozvao i kad se sve sabere i oduzme njime sam zadovoljna.

Muskarci - jos jedna potpuna suprotnost od prosle godine. Osim sto se nije dogodilo da se "navucem" na nekoga, umanjio se i broj poznanstava, susreta, dogadjaja (da ne detaljisem - nekome mozda postane neprijatno). Mislim da sam mozda postala malo hladnija prema ljudima uopste.

Dva od cetiri, nije lose, ja sam zadovoljna. Kada se dodaju jos neki neplanirani i neocekivani uspesi i dobri dogadjaji (naravno sve sa povodom - nista nije palo sa neba), a ima ih, ne smem ni da ne budem pozitivna. Mada, ako se uzme da sam uceci italijanski dosta proputovala u glavi, i da sam i sad zaljubljena u svoj auto kao prvog dana kada sam ga ugledala :)), mogla bih reci i da sam full ispunila svoje ideje ove godine. Ostaje mi samo da smislim gde cu i sa kime provesti tridesetprvi :)

Laku noc

Konkurs :)

DO-ING d.o.o.

Firma DO-ING d.o.o. renomirani je uvoznik i distributer sledećih dermokozmetičkih brandova: Darphin, Talika, Guam, Nature`s, Exfoliac, Blistex, Le Petit Prince, BioKap, BiosLine, Comptoir Sud Pacifique, Fermes de Marie, Cinq Mondes, koje se pretežno distribuiraju kroz farmaceutski kanal prodaje.

Za potrebe podrške razvoja poslovanja, potreban nam je sposoban

POSLOVNI SEKRETAR
za rad u zahtevnom poslovnom okruženju

Uslovi:

* iskustvo na sličnim poslovima,
* odlično poznavanje funkcionisanja preduzeća,
* poznavanje engleskog jezika,
* poznavanje MS OFFICE PAKETA,
* prednosti: fleksibilnost, elokventnost, dobre komunikativne sposobnosti, spremnost na zahtevan rad, negovan izgled, ... Atraktivno nagrađivanje prema rezultatima rada, mogućnost napredovanja, rad u zahtevnom, ali ugodnom okruženju, ... , samo su deo pogodnosti koje ova radna mesta nude.

CV sa prijavom (obavezna fotografija u boji) u kojoj ćete navesti šta ste spremni da pružite i šta očekujete od radnog mesta za koji aplicirate (radno vreme, zarada, itd ...), pošaljite na adresu:

DO-ING d.o.o.,
Braće Jugovića 2a, 11000 BEOGRAD,
ili na e-mail: konkursdoing_12630

Konkurs je otvoren do 27.11.2006. godine.



Preuzela sa Infostuda

Kad me nece nece me...

Krajcovali su mi platu a ni emagazin mi nije stigao. Pisala sam odeljenju za pretplatu, pisala sam uredniku, oni ni da se oglase. Malo mirise na ono tradicionalno srbijanski: ignore do sledece pretplate, zar ne. Gistro savremeno poslovanje. A mozda bi trebalo onako tradicionalno i ja da se okacim na telefon i da ih uzjasem ili da se pojavim na vratima. Sto bi neki rekli "bez kucanja" :). Ne kazem da su oni krivi, verovatno su poslali, mozda je posta zagubila, mozda je postar odlucio da procita, mada ne vidim sta je problem slati posiljke preporuceno, pa da mora na potpis da se isporuci umesto u sanduce. Samo ocekujem odgovor... Previse.

A sto se tice plate, nije ni do plate nego do nekih internih dogovora i nagovaranja. Ali ne bih da ovde pisem o poslu. Ispalo je za prvih mesec dana kilo gluposti. Vala nisam znala da sam ovoliko zelena i naivna :).

Da ne bi bilo samo negativnih iskustava, upoznala sam Dusicu. Iznenadjuje jednostavnoscu. Izmedju ostalog. Dosla je iz Panceva samo da bi popila kafu sa nama. Dogovor je pao u svega tri SMS poruke. Sada mi sluzi kao primer onima kojima treba 5 dana unapred uruciti poziv za vidjanje, da bi mogli da ga razmotre i par puta dobace koju primedbu.

Da li je mozda Tvoja omiljena profesorica krava?

Divan dan, ali ne danas vec u utorak. Posto radim subotama, izakcijala sam da utorkom budem free, ako nije neophodno da dolazim. Ove nedelje je bio moj prvi free utorak. Provela sam ga sama sa sobom. Oh, pardon, i sa svojim dragim (autom). Krstarili smo gradom, jedva se suzdrzali da ne zapalimo ka Novom Sadu, ili cak i dalje. Obisli nekoliko gradskih lokacija. Vreme je bilo kako treba, guzva katastrofalna, ali ne marimo. Stigla sam da se okupam, rucam i odem odmorna i sveza na italijanski bez ikakve zurbe, jos i da popijem pre toga kafu u bastici nekog kafica na kosancicevom vencu.

Sreda me je zato sustigla, radilo se od 9 do 18h bez pauze, a onda je ispalo da moram sa koleginicom to vece da zavrsim projekat za neke profesorice. Iz ofisa sam izasla u 21:30, luda ko krava, zamucenih ociju, uma, nesigurnog hoda i drzanja (malo poetike :o) ). Ispred sam srela gladnog kera i kupila mu klopu u lokalnoj pekarici. Ionako nije bilo autobusa jedno 10 - 15 minuta. Posao smo ipak zavrsile po dogovoru. Ostalo nije bitno.

Cetvrtak opet, od 9 do 18, doduse sporijim tempom i sa kracim pauzama. Negde oko 17, na pauzici zasednem sa koleginicom i saznam da smo ispusile (nema boljeg izraza) za taj prodzekt sto smo radile posto su drage koleginice_gospodjice_profesorice odlucile da dogovor ne vazi, tj da vazi onaj deo oko toga "mi vama radimo" ali ne i onaj "vi nama platite", pa su se napravile lude (ili su nas napravile ludim) i koleginici namenile polovinu ugovorene sume a mene potpuno zbrisale sa liste za placanje. Zakljucak: dogovor je da se rusi, a profesorice su krave :)

Inace ovo je moj prvi post sa posla (danas sam sebi dala za pravo da krivudam). Mozda cak i prvi post od kako radim :).

Hvalim se!

Sa E-trgovina.co.yu: "Šta su blogovi, zbog čega su stekli toliku popularnost i da li moguća poslovna primena bloga? Tekstove o ovoj temi počinjemo odličnim radom koji je objavljen na E-trgovina 2006 ..."

A sad klik ovde.

Obavestila Dragana (zvacemo je obavestajac) :)

Blog jos jednom u dnevnoj stampi

Uz jedan ovakav podnaslov: "Растућа популарност блоговања доноси нова искушења класичном новинарству"

Poenta, tacnije povod teksta mi je nebitan, neki glupi skandal... Ovo je za one koji ne vide stvari dalje od svog nosa, i koji i dalje misle da je blog samo necija ekscentricna skrabotina.

"Блоговање је, наиме, постало нови медиј и раст популарности ове врсте комуникације изазван је незадовољством многих класичним новинарским производима. У својим реакцијама, читаоци-блогери износе критике на рачун новинара, указују на чињенице које су они намерно или из других разлога изоставили, или су их уредници цензурисали. У блоговима се, затим, могу наћи информације које никад не би биле објављене у штампи или електронским медијима. Типичан пример за то је недавно обелодањивање чињенице да је музичка продукција чувеног „Сонија” у своје музичке дискове тајно уградила програм који је шпијунирао компјутере корисника (да би спречио неовлашћено копирање) – у блогу једног експерта, после чега је компанија била принуђена да се јавно извини и, наравно, прекине ову праксу."

i jos jedna informacijica:
"У Америци, на пример, од 80 од 100 највећих листова на својим интернет издањима нуди блогове својих репортера које читаоци коментаришу."



Izvor/Ceo tekst: danasnja Politika

E kao...

Sve oko mene (nas) je sa prefiksom E, moja struka, okruzenje, svakodnevica... Sve je elektro, elektronski, E-nesto, E-svasta... elektronsko poslovanje, elektronsko placanje, e-banking, e-magazin, (jedini magazin koji i dalje citam u papirnom izdanju), e-books, e-communities, E-trgovina ;), cak je i E.T. (iako nema veze sa "elektro" ali setih se i toga) snimljen godine kada sam se ja rodila (1982). Kad na to dodam digitalno i sajber i jos ohoho vezanih pojmova koje sad imam na umu mogla bih citav ejbisidi da svedem samo na "savremene" pojmove. I sve je to sasvim super, da ne pomisli neko da je ovo kritika modernog doba.
Priznajem da prva stvar na E koju sam zelela da opisem nije nista u elektro maniru vec je to jedna moja strast zvana Enterijer. Zasto strast? Ja sam istinski zaljubljena u enterijere, u (zatvorene) prostore, namestaj. Pri cemu "zaljubljena" nije nista figurativno vec pravo osecanje uzbudjenja, uz sirenje zenica, cerenje do ushiju, znojenje dlanova prilikom prisustva ili vidjenja neke fine prostorije ili komada namestaja ili neke prakticne upotrebe zivotnog ili radnog ili bilo kakvog drugog (zatvorenog) prostora. Priznacu da imam i jednu "falinku" (nekolicina ljudi je u to upucena i zapravo su to smatrali jako sarmantnim) u smislu da skoro svaki put kada se nadjem u novoj prostoriji ja se zamisljam u njoj, svoj zivot, boravak, svoje uredjenje, gledam sta mi se dopada i sta bih promenila i sta preuredila ili kako bih od postojeceg napravila nesto po svom ukusu, ili cak kako bih potpuno uredila taj prostor od nule. Onda sve to isto ali u skladu sa osobom koja tu zivi/radi/stagod... A sve to tako naivno, skoro detinje zaludjeno posto svakako nemam nikakvog obrazovanja iz te oblasti. Poenta je da volim prostorije sa smislom. Ne prihvatam "daj sta das", "tu se samo prenoci" i slicne izgovore. Valjda zato sto smatram neophodnim da ljudi u sve sto rade unesu sebe, pa je logicno to raditi i sa ambijentom u kome smo. Svaki prostor zasluzuje paznju, svaki covek zasluzuje prostor na/u kome je radjeno. Moram li da napominjem da se davim i ludim nad casopisima o arhitekturi i enterijeru, katalozima namestaja i sl.? :D

Pomalo razocarana

Setih se jos sinoc, ili je to bilo jutros (danasnji dan mi je izuzetno dugacak s obzirom da sam jutros ustala u osam) jednog teksta koji je visio na mom prvom sajtu tamo negde dvehiljadeineke godine (prve rekla bih). Interesantno bi mi bilo da ga prebacim ovde s obzirom da blog citaju ljudi koji me znaju 2-3 godine najvise, ako me uopste i znaju :). Pisala ga je moja drugarica Natasa koja me zna, pa svega od 1. septembra 1989. godine :)(jedan sajberpoznanik mi nedavno tugaljivo izjavljuje "ja nikada nisam imao nekoga kao ti Natasu"), i mislim da bi mu (tekstu a ne sajberpoznaniku) bas bilo mesto u ovom mom dnevnicicu. Ne vredi prepricavati... Pretrazila sam ceo komp i bice da sam u nekim blesavim naletima velikog HDD spremanja taj sajt izbrisala. Na netu ga takodje nema. Malo mi je down zbog toga, webarchive mi ne pomaze. Za utehu, i skretanje misli, posveticu se malo otkrivanju nekih novih blogova s obzirom da dugo nista novo nisam ubacila u svoj feedreader i bookmarks.

"Devizeeuroosamdesetpet"

Danas u blizini Bajlonove pijace, a verujem i na drugim pijacnim i ostalim prometnim narodskim mestima u gradu.

Himna naše ženske disko družine

I come home in the morning light,
My mother says "When you gonna live your life right?"
Oh,mother,dear,
We're not the fortunate ones,
And girls,
They wanna have fu-un.
Oh,girls,
Just wanna have fun.

The phone rings in the middle of the night,
My father yells "What you gonna do with your life?"
Oh,daddy,dear,
You know you're still number one,
But girls,
They wanna have fu-un,
Oh,girls,just wanna have
That's all they really want.....
Some fun....

When the working day is done,
Oh,girls,
They wanna have fu-un,
Oh,girls,
Just wanna have fun....

Girls,
They want,
Wanna have fun.
Girls,
Wanna have

Some boys take a beautiful girl,
And hide her away from the rest of the world.
I wanna be the one to walk in the sun.
Oh,girls,
They wanna have fu-un.
Oh,girls,
Just wanna have
That's all they really want.....
Some fun....

HIT!

02. Thievery Corporation feat. Emiliana Torrini - [Erotic Lounge Deluxe Edition CD1: Soft And Lazy #02] Until The Morning

I keep on fear, keep on loathing
Nothing brings it on I keep on falling
Decide what it is I can not find
It's subsides what you make it
Never feel like you're gonna break it
It's gonna be alright alright
Sleep until the morning comes
The sun will warm your soul
Sleep until the morning comes for you
Til the morning it's alright
I can walk into the sunlight, into the day, into the day, to the day
I feel it falling, nothing comes to my mind
Bring it on in a different tide
I feel alright, alright
I feel strong, i feel rigid
It's nothing to do with the vision
Oh feels so right, so right
Sleep on tight, sleep on tight
Sleep until the sunlight
Sleep until sunlight
Sleep on tight
Sleep on tight
Sleep on tight
Sleep on tight, til the sunlight
Sleep on tight, til the sunlight burns you happy
Til the sunlight burns you happy, till the sunlight burns a happy whole in
Your heart,
In your heart
In your heart...

Dugo ocekivano D

Znam, kreten sam, toliko toga mogu da pisem. I hocu, htela bih. I nemojte vise da me pljujete pliz. Najvise pisem onda kada imam najvise obaveza - sto vise radim vise mi se radi i uvek bih jos. Nije problem u tome sto ne pisem blog, vec je to samo jedan primer banalnih stvari kojima bih mogla ohoho da se pozabavim ali ih ipak radije uglavljujem onda kada je to najnepotrebnije. I treba tako, razbiti ozbiljne stvari razbibrigom. Ajde da predjem na stvar, D stvar (iako mi trenutno vise lezi slovo i - Insomnija). Dakle D.I.S.C.O. Kao muzika, fenomen, kult. Moda, sarenilo. Zapravo radi se o citavim osamdesetim. Godine ludosti, smeha, srece, velikih bumova!!! Filmovi, automobili, tehnika. Puno otkrovenja, opstanaka, nastanaka, vrhova, prevrata. Sloboda, sjaj, opustenost. Kic je okej. Shiny... Disko kugla, disko rolsue na koje otkidam.

iz razgovora o vizama...

[01:07] jack: lakse je izaci iz CZ nego iz srbije

Nove blogerice

moje drugaričice Nataša i Missy su započele svoje dnevničiće ovih dana. podržite ih kako bi i one pisale nešto lepo :)

C kao Cvet Artičoke (kad već nisam stavila pod A)

Ionako me preèesto pitaju šta je artičoka i zašto koristim taj pseudonim . E pa nekada davno, tačnije u osnovnoj školi bejah verovatno jedina Ksenija u školi i kraju. Negde oko početka puberteta smo se glupirali i sprejali zidove škole i za tu priliku smo morali smo da smislimo neke nadimke kako bi bili misteriozan gang. Ja sam tako stajala sa crvenim autolakom i razmišljala sta da nasprejam i napisala sam Sreda (jel, kakve sad to veze ima sa artičokom). Puno godina kasnije kada sam prvi put sela na net i počela da otvaram naloge i postajem član raznih community-ja predstavljala sam se kao Sreda, što je bilo dovoljno zgodno za predstavljanje, pamčenje i dozivanje, tj imenovanje. I dan danas neki prijatelji me zovu Sreda ("gde si sredo brate" - prepoznajte se :))). (sad se setih B kao Beograd i B-lokova tacnije blokovaca a.k.a. frajera iz blokova...). Kako sam bila zadivljena cvetom artičoke ubrzo sam paralelno sa Sredom krenula da koristim i nadimak artichoka - povrće koje je egzoticno, vizuelno lepo, počinje sa art (prvobitna verzija je bila ARTichoka, tad sam ocigledno bila više artistic), totalno zdravo i finog ukusa... Bilo mi je maštovitije, smislenije, slikovitije i zrelije (ipak sad imam 10 dina više nego kad sam izmislila Sredu) tako da sam zadržala i uglavnom se potpuno orijentisala na taj pseudonim.

Finally, ko je rucno cistio ovu povrcku zna koliko je tesko i koliko vestine treba da bi se doslo do srca articoke ;)

Moj EjBiSiDi

A kao.... Auto :)

Jedna od mojih skrivenih strasti... volim kola. Ne onako popaljeno, kao "vidi zver" - samo da je novo skupo i da ima gomile KS, vec nekako volim voznju i pronalazim hedonizam u tome. Valjda me je tata navukao tako sto smo stalno putovali i negde isli kolima dok sam bila dete i hiljade i hiljade kilometara smo proveli po raznim (auto)putevima i uvek sam uzivala u tome - u voznji, u odlazenju negde daleko ili blizu, u gledanju kola i pogadjanju proizvodjaca i modela, kamiona, pejzaza, u piskenju pored puta, odmorima na benzinskim pumpama - au kako volim benzinske pumpe, cekanjima na granici, freeshopovima naravno... Pa samim tim imam neki svoj prisup autoindustriji i neki automobili su mi drazi od nekih drugih iako ni za jedan auto ne mogu da kazem da ne valja. Mada najmanje volim nemacka kola :)). Tipa MB. Doduse Opeli su prakticni, pomalo me sramota da priznam da me poneki BMW impresionira :). Sve u svemu sklonija sam Shvedama, Francuskim automobilima ili cak Italijanskim za koje mnogi kazu da su kante da se kvare i slicno. Pa onda kao "zensko si sta ti znas o kolima". O da, ja ipak volim Italijane. Mislim daj, nije bas da oni ne znaju sta rade. Da ne zalazim sada u dublju problematiku oko toga, ne bih mogla da se odlucim koji mi je omiljeni auto na svetu ali se nadam jednog dana da cu biti ponosna vlasnica nekog SAAB-a, na primer neki 900 (nek mi neko kaze kako nemaju pojma o dizajnu - aman, samo pogle slicku... o pouzdanosti, bezbednosti, kvalitetu i voznji u istom svakako ne vredi diskutovati...).


B kaaaaaaaaaaao (uf ovo je tesko) - ne, necu pisati o blogu; dakle B kao Brod

Moj trenutni favorit za provod u gradu :). 29. novembra, po novom Bul. Despota Stefana, neki broj, dvadesetak metara ispod Orla. Ficka od strane gazde Duje, najboljeg domacina beogradskih kafana za omladinu. Doduse, pored mene i mojih prijateljica omladina se ipak svodi na neku stariju omladinu. Mislim oni stariji sto se provode kao mi mladi :). Eto bas pre par veceri sa mnom je plesao neki "momcic" od nekih pedesetak i kusur :) uz swing live (khm da, da swing kao muzika). Inace jedina kafana koja sto je praznija to se bolje provodimo. Pa tako cesto oko 4-5 ostane <10 sa sve sankerima i konobarom uz najludje zezanje. I tako dok nas Duja ne rastera kucama :). Dosta o B(rodu) - zapravo i nije bilo tako tesko...

Hm, htedoh raspaliti i C sad, ali nesto grmi i trepce sijalica, a meni je izrabljena baterija UPS-a...

Pre dve godine u ovo vreme...

Mali retrospektivni (i respektivni?!?) kolaž... Hvar, Split, Trogir, Šolta.
Slike na žalost loše zbog nezgoda sa fotoaparatom ali sam se trudila da ipak sve ostane zabeleženo. I naravno da bih sada (uostalom bilo kada) rado bila tamo.

Rad sa E-trgovine (konacno...)

klikni ovde

p.s. stajace samo par dana...

odstajalo...

Kljucne reci

Analiziram statistike i sakom i kapom dolazite sa Planetoida ili iz bookmarks/favorites ili ukucavajem adrese bloga. Gledajuci kljucne reci (a po popularnosti pretrazivaca najzastupljeniji je google, a zatim pogodak, msn i yahoo) ovih dana na prvom mestu su: pokloni, rodjendani, ideje za poklone, brufen, ginko, kafa, zatim: trigliceridi, jetra i trigliceridi, diplomski, zanimacija, igramo.se (trazeci verovatno igrajmo.se i cuvenu igru clovek ne jezi se), dvehiljadepeta (bukvalno ovako ukucano) i napalila se (ono sto mi je bilo najsmesnije je sto sam otisla na google i videla se na prvoj strani medju rezultatima :) ).

SMS full of compliments

Ako se ne vidi pise "majmunoglava cupava kupusonoga spodobo :)"

E-trgovina 2006.

Završila se E-trgovina 2006 na Paliću, na koju na žalost nisam otišla. Išla sam prethodne dve godine, dok je sve još uvek bilo prilično underground. Koliko se meni čini ove godine se manifestacija nekako preporodila i postala interesantnija i popularnija masama. Između ostalog, na jednom nedavnom job intervjuu Gospodin Direktor Marketinga gleda moj CV i pita nešto u vezi Simpozijuma (poslodavcima je uvek to interesantno i uvek me nešto pitaju povodom toga) i dodaje "E to je ono što se ovih dana održava". U svakom slučaju, definitivno mnogo više ljudi koje sam želela da sretnem, i mnogo više predavanja koja sam želela da odslušam. Što ne znači da je prethodnih godina bilo nepoučno i neinteresantno - daleko od toga :)).
Sem toga, želela sam da prezentujem svoj rad koji sam uredno prijavila i pripremila. No, u poslednjem trenutku put je otpao iz million isprepletanih razloga, tako da od E-trgovine 2006 za mene ostaju samo prepričavanja i fotke. Koga interesuje sam će naći diskusije i tekstove na temu, kao i slike. Ko je bio ne sumnjam da se dobro proveo i da će doći sledeće godine. Možda postavim svoj rad negde za download ili još bolje ako nekog interesuje neka me kontaktira...

1. april - jeste li prevarili nekoga?

Čini mi se da su ljudi sve manje raspoloženi za prvoaprilske šale. U stvari previše su ravnodušni i flegmatični - ne možeš ih nikako uzdrmati. Tridesetprvog uveče smo Nataša i ja izašle out. Kako sam slučajno napomenula da je prošla ponoć, i da je prošao mart, na ideju prvog aprila smo se zlokobno iskezile i odmah smislile gomilu pakosti. Pošto smo nekoliko minuta pre toga naručile piće nije nam bilo teško da smislimo priču u trenutku kad smo ugledale konobaricu kako nam prinosi naša piva. Riba spušta čaše na sto i kaže "dvestasedamdeset". Nataša: "Ali znaš, mi nemamo da ti platimo". Gledamo se nas tri jedno 30 sekundi. I gledamo. I ja i Nataša se tu smorimo izvadimo joj keš i kao "E pazi samo da znas da je prvi april neko može da te zezne". Malo nas je smorila, mislile smo da je izvozamo, da odreaguje, da se razvije priča, no ništa. Istog sekunda smo smislile sledeću akciju.
Prilazimo Keti i pitamo je kako je i šta radi. Onda joj napomenemo da se kao konobarica raspitivala za nju. "Pa pitala da li te znamo i tako to...". Keti kao malo zbunjena, osmehnula se, ali uglavnom iskulirana. Komentar: "Pa dobro, eto, sad imam o čemu da razmišljam"...
Vadim telefon i šaljem Milici poruku: "Dođi u grad, Nataša je upala u neki šaht. Ne znam šta da radim. Pojele smo neke eside,". Pojavljuje se Đole. Sine mi ideja, kažem Nataši da me isprati, Đole prilazi i pozdravlja se, predstavljam Natašu "Znaš moju devojku Natašu", on joj pruža ruku "Ćao, da, znam tvoju devojku Natašu". Nastavlja priču o nekom našem drugaru i tako dalje...
Kada smo krenule kući zvala nas je Milica. "Šta si mi bre to napisala, jel se stvarno to desilo". Ja zbunjena onako nešto odugovlačim. "Ma Milice prvi april je"... "AAaaaaaaaaaa ti nisi normalna, GLUPAČO!!!!!!" Onda je iskoristila našu foru i celo veče ljudima iz društva slala poruke kako je neko od njih upao u šaht i izlomio se :)). Zlo heheh

Igramo se

Sta rade zaposlen+nezaposlen u Srbiji? Gaja i ja smo se malo zaigrali ovde. Bas smo mastoviti. Pusa Gajoooo

Anegdota

Moj omiljeni odlomak iz memoara jednog poznanika, naravno uz njegovo odobrenje (u izvornom obliku - bez pravopisnih ispravki)...

"...Jednom divnom prilikom sam bio u Mokrinu u svatovima sto je opet logicno da sam se nacevcio kao najmatoriji smuk.To i nije nista novo za meine bilo ali je bilo novo sta sam uradio u tom blazenom trecem agregatnom stanju.Spavao sam tj. bilo je planirano da spavam kod Bate Dzokera cija je kuca bila na pola pljuvanja i jedno trezveno pisanje od Doma Kulture u kojem je bilo veselja da bih ja sad me ne pitajte zasto negde ranom zorom ustao obuko se i otisao bukvalno na kraj sela kod drugara u kucu lepo se skinuo i lego mu pored zene u krevet.Jadna seka je bila tu noc tako bolesna i imala je temperaturu da nije ni primetila koji je kreten lego od nas dvojice pored nje, ionako smo isto bazdili na alkohol tako da razlike neke drasticne nije ni bilo.Lepo ja legoh tako blazeno i zaspah kao bebica.U neko zlo doba sam video samo njusku od drugara koji me onako mamurnog pita a sta ces ti u mom krevetu i pored moje zene?Reko jebi se tamo pijani sta lupetas kakav tvoj krevet i tvoja zena?Zar ne vidis da sam u mom krevetu kod Bate i da sam polupijan jos.Reko idi zajebav drugog lako je sad kada sam labav na nogama i jeziku da bih iduce sekunde ugledao nesto duzu plavu kosicu i upitan pogled njegove zene koja je bila lezala pored meine i jos ko zu kurac bila me zagrlila.Narednih par trenutaka smo svi troje sedeli u sobi i gledali se ko da smo videli marsovca koji bere tresnje i nista nam nije bilo jasno.Reko jebote grom vidi stvarno sranja odkud meine ovde.Reko sam daj onda neki drugi krevet da legnem manta mi se a on rece ma ko ga jebe ode on u drugu sobu a ja da nastavim.Oko dva popodne kada sam se na jedvite jade podigao onako sanjiv i krmeljiv sam uspeo da se dogegam do Bate Dzokera kuci na rucak da bi me vec svi docekali sa osmehom i titulom brakolomca.Dupe su mi svi pomerili i svaki put kada se odlucim i najavim da cu doci u Mokrin Burazer nazove kod tog drugara i kaze mu da mu zena presvuce posteljinu da cu im moguce je navratiti tu noc u goste..."

I stvarno sam se zaprepastila sinoć kada sam shvatila da skoro dva meseca nisam ništa pisala. Onda sam krenula da prebiram po glavi šta se to dešavalo i kako sam upala u tako neku crnu rupu. Da se razumemo, ne smatram svoj blog nekim spektakularnim štivom, niti sentimentalnim dnevnikom svoje mladosti, ali povremeno piskaranje me nekako drži zdravom u glavi, šta god da napišem nije bitno, bitno je da se zabeležim. I svaki sledeći put kada nešto objavim bacim pogled na prethodni datum.
Osim toga, drugi znaju da sam tu, kad god imam novi sadržaj na blogu oni se jave, mailom, IM porukom, i nešto dobace. Tako nas blog drži. I kad nismo u kontaktu bacimo pogled na blogove i znamo da je sve ok.
Pre nekoliko nedelja sam prvi put iščitala svoj blog od prvog do poslednjeg teksta. Nikada ranije ni jedan unos nisam ni pogledala nakon klika na publish. Stekla sam utisak da sam dosta puta spomenula klabing, žurke, izlaske. I sve to čitam u trenutku kada najmanje izlazim i imam utisak da sam se "smirila". A onda odjednom se javlja prijatelj koji je doputovao u Beograd posle pola godine i naravno da očekuje neke dobre provode. I tako kreće repriza svega na šta me je blog podsetio, a što sam donekle i zaboravila. I tako, Tramvaj, Mamolo, Brod, čak i Plastic za koji svaki put kažem da više neću da posećujem, i svaki put iznova otkrijem zašto mi je tako odvratan. Doduše poslednji put sam upoznala tamo novu drugaricu, srela puno drugara, između ostalih i ribu sa treninga koja je rekla da joj nedostajem i da nema sa kim da sparinguje :). Obećala sam joj da ću se pojaviti čim se malo sredim sama sa sobom. U svakom slučaju ponovo dižem ruke od Plastica. Zašla sam i u NS pre neke dve-tri nedelje. Bio je gospodin Jefferson u Paradizu, mada ja u NS uvek rado idem. Tj uvek rado idem bilo gde van BG :). NS je kul, puno simpatičnih njuškica, i ljubaznih. Iako mi je bilo fino da odem van Beograda, čim sam ušla u Dizo naletela sam na beogradske drugare, a posle toga i drugaricu sa VETŠ i poznanika iz Sombora... Sve u svemu razne neočekivane ljude dok sam se tražila po klubu sa poznanikom iz NS sa kojim se na kraju nisam ni susrela :). Osim što sam iz Beograda krenula u vreme kada je trebalo da stignem u NS (voz kasnio u poslasku sat i pol), i što smo se u povratku vraćali oračkim hrkovozom bilo je dosta dobro. E tako sam propustila Fest, htela sam da gledam neki japansko-koreanski film koji se davao baš kad sam bila u NS. Zato sam posle overila u Kinoteci neke češke stare filmove.
Kad već pišem o kulturi setih se i predstave koju sam nedavno gledala u Bitefu. Fake Porno, u režiji Jelene Bogavac. Ne bih da pljujem ni po čijem radu i stvaranju, ali par dana posle toga sam se pitala gde su nestali talenti. Tamo negde za vreme bombardovanja sam počela da posećujem jednu glumačku radionicu i narednih nekoliko godina sam se družila sa ljudima koji su imali nameru da se bave pozorištem. Bilo je tu interesantnih faca, talentovanih, ambicioznih, maštovitih, energičnih, punih svakakvih spektakularnih ideja, očekivala sam mnogo više od domaće mlade pozorišne scene i pitam se gde su svi ti ljudi i energija i sve ono što sam od te generacije sa pravom očekivala.

Draft

Milion puta započnem sa pisanjem i već su mi se nagomilali drafts. Dogode se 2-3-4 rečenice a onda sve postane besmisleno, prepliću mi se misli, razmišljanja, ljudi, događaji. U glavi mi je bura. Čak sam počela i da sanjam. Ja inače baš ne sanjam (ili se ne sećam snova), ali sad mi se dešava više dana za redom da sanjam.

Recimo jedno veče zvoni mi telefon. Zove me Bojan da mi kaže da me je sanjao - nešto jako ružno, pa zove da proveri da li je sve u redu. Isto ili sledeće veče sanjam da sam u Novom Sadu, sneg je i hladno je, sama sam i treba da se nađem sa nekim. Stiže mi poruka od mame da idem do Bokija i da mu odnesem cigaru. Kao zvao je i zamolio da mi pošalje poruku i da mi to kaže. Zašto niko ne zna da sam ja u NS?

Sledeće veče sanjam da čitam novine i da vidim svog prijatelja Slobu u čitulji. Slika liči na njega, ispod piše neko ime slično njegovom, onda se ja skoncentrišem i slika se izoštri i vidim da je u pitanju neko drugi.

Posle toga sanjam jednog Mladena. Neko vreme smo se družili ali onda je sve to izbledelo, i ja sam počela da ga zaboravljam. U snu smo se dogovorili da se nađemo u vozu, tako je i bilo, ja sam ušla u voz sa drugaricom, on je tu već sedeo sa svojom drugaricom ili devojkom. Sele smo preko puta njih, pričali smo nešto, onda smo drugarica i ja otišle na kraj voza i ostatak puta sam ja gledala ka njima.

Poslednjih dana sam odgledala gomilu filmova. Modigliani, Tri boje plavo/belo/crveno, Very Long Engagement, Čarli i fabrika čokolade, Million $ Baby, Dogville (kako sam se skucala), ponovila Monsters, Red Dragon i Izgubljeni u prevodu... Dobro mi je uz filmove, poslednjih dana ne izlazim pošto sam prethodnih par nedelja to radila neumereno. Snabdela sam se u metrou cedevitom, ananasom i neskafom. Eventualno mi zafali kredit a trafika i pošta su dva minuta od kuće.

Iščitavam Pol Ostera i Paolo Maurensig, borim se sa Klarkom.

I dok ceo savremen svet ima povišen holesterol i trigliceride, meni su trigliceridi ispod granice i doktorka nema pojma šta mi je. A dobro mi je, osim na papiru.

Dakle, da ovo bude još jedan draft ili da spičim publish?

Nastavak price

...ko nije procitao pocetak neka se vrati par zapisa unazad, tacnije na Story intro



proslo je nekoliko dana. kako paketi i poruke nisu ni nagovestavale o kome i cemu se radi, a usled prezaposlenosti, o dogadjaju nije razmisljao i nije mogao da pretpostavi o cemu je zapravo rec. nije ga se ticalo. nije mu izgledalo da to ima ikakve veze sa njim. da je seo i razmisljao o tome verovatno bi mu prvo palo na pamet da je u pitanju neki marketing, glupa reklama za neciju neizivljenu ekscentricnu ideju privlacenja paznje na svoj nazovi biznis. kao i svaki drugi dan trudio se da uradi sto vise. reklo bi se da je vrednica - nikad ne ostavlja nedovrsen posao. u slobodno vreme, par puta nedeljno, vidjao se sa prijateljima. a ukoliko bi bio previse umoran za izlaske, ili ostajao predugo na poslu, sedeo bi do kasno nocu slusajuci muziku i u tome je posebno uzivao.

bilo je rano popodne kada je zavrsio sa poslom. bilo mu je jasno da ima vremena za prijatelja sa kojim se poslednjih dana cuo par puta ali nije stigao da udovolji njegovoj zelji da se nadju. kada ga je pozvao da vidi da li mu odgovara to vece, ovaj mu je odgovorio da ce doci. bilo je pomalo neobicno, posto su se obicno vidjali u gradu. ali po ovoj zimi nije ni cudno sto se ljudima ne izlazi, a mozda je i u stisci sa lovom.

otprilike u dogovoreno vreme zaculo se zvono i krenuo je da otvori vrata ocekivanom gostu. svetlo u hodniku se ugasilo a svetlo iz kuce je zaklanjao svojim telom. ipak, kreatura - silueta bica koje je stajalo na njegovom pragu nije bila ni nalik njegovom visokom prijatelju. nije to cak bila ni silueta muskarca. kada se malo izmakao da propusti svetlost iz stana video je, a uverio se kad je pruzio ruku ka hodniku i upalio svetlo u zgradi, da ispred njega stoji nasmejana devojka koju nije poznavao. tek sto je krenuo da izusti: "izvini pogresila si", ona je nonsalatno prosla pored njega i uputila se ka sobi. zatvorio je ulazna vrata i usao za njom. na sto je spustila flasu vina i rekla mu: "nadam se da imas otvarac. i donesi one dve case sto sam ti poslala"

suma sumarum dvehiljadepet

veselo i haotično uđoh u novu. lud doček, "repriza", i još nekoliko dobrih izlazaka obeležilo je ovih prvih desetak dana nove godine. uglavnom, red je da svedem račune iz prethodne godine. bila je okej, moram priznati, uspešna dosta, iako su me sve moguće euforije preskočile. nekako sve uspehe i lepe stvari držim u svesti, ali emocije sam upropastila, pa je možda vreme da se posvetim svom mentalnom zdravlju.

dvehiljadepeta je počela lošim zdravljem, razbijenom rukom i ključevima od vračarske gajbe od 80kvm sa kejbl netom. s obzirom da je to bio upalosinusni period, od cele te akcije iskoristila sam samo net. svlačila muziku, programčiće etc. ajde kao, nije loše ni to. ah da, bila sam i in love. doduše čak do sredine proleća. i doduše to baš ne bih svrstala u one uspehe. ali barem su tada emocije bile uhuuu.

dvehiljadepeta je bila stravica, što bi rekla milica, devoj(evo je, upravo zove - stalno imamo ove telepatske tripove)čica sa kojom sam počela da se družim tamo negde u aprilu i propartyjala xy puta i uvek se dobro provela. bile smo zajedno na paliću na etrgovini, ludovale za prvi maj od 5 popodne do 5 AM, slušale intrudere u NS, posećivale otvaranja i zatvaranja klubova, divljale na adi, i sve to uz poprilično alkohola. od klaberskih događaja trenutno mi je na umu otvaranje ploče, ponedeljci (a i ostali dani) u mamolu, human league (woooow) na adi huji...

moj rođendan je bio bruka, ali o tome sam pisala jednom prilikom, nakon što sam se oporavila od najgrđeg alkoholisanja u svom životu. divna stvar je što smo taša (moja naj drugarica) i ja tada upoznale divne prijatelje. onako prave i retke primerke ok ljudi.

dvehiljadepeta je godina kada mi se udala prija iz srednje (jedna iz čuvene četvorke - gumica crew) i postala trudna gospođa. taša je proslavila 2 godine sa markom, a jeja dobila klinca. anči se zaljubila u prelepog muzičara i sportistu. ana - sirena je zapalila za usa na godinu dana (a možda i duže - ko zna). sloba se vratio iz dubaija i kupio astru. ivana se takođe udala i preselila u ns. i nikola se zaljubio. našao neku blesavu devojčicu koja živi preko daleko.

dvehiljadepete sam položila vožnju - iz prvog puta, i bila hvaljena i obožavana od strane instruktora kao "pametno dete" (čuj dete) i "dobar vozač - najbolja od svih ovih muškaraca". negde tamo u junu-julu sam konačno dala mreže posle godinu dana polaganja (jedini ispit koji sam polagala više od dva puta). negde pred kraj godine (30. novembar) pala je i diploma i postala sam inženjer(ka) - nakon 3 promenjene teme i onoliko raznoraznih cimanja. bilo je uspešno i ishvaljeno. kad sam već kod studentskih tema, ana je dala uslov a nataša postala apsolvent.

jedan pirsing i jedan tatu takođe svrstavam u neke lične uspehe. a zanemariću to što sam tamo negde u maju/junu dobila brohhitis a u avgustu anginu pa sam bila bodena.

žao mi je što ne mogu da se setim svega i što ću puno stvari tek zaboraviti, no hvala b(l)ogu pa će ovaj tekst da ostane kao podsetnik (valjda ste do sad shvatili da ovaj zapis verovatno nikome ne znači osim meni samoj)

naravno da nije sve bilo cveće... ali o tome ne razmišljam pa i ne pišem. uostalom moj mozak funkcioniše tako da ružne stvari zaboravlja, ili se samo pravi. puno stvari se promenilo (od) kada je poginuo bojan. jedan od onih događaja kada ti presedne čitavo čovečanstvo.

sledeće godine u ovo vreme bih mogla da pišem kako sam dvehiljadešeste dosta radila, kupila auto i putovala na neka lepa mesta. nekoliko prijatelja i poznanika je moju diplomu dočekalo sa komentarom "e sad još da se udaš", pa u slučaju da se desi nešto slično smatraću to produktom nečije kletve :) pošto je privremena neuračunljivost već kliše

jesmo li iz istog crtaća?

You scored as The Beast. Your alter ego is The Beast! But that is only a name... you are kind hearted and sweet, people just misunderstand you. The Beast 69% Snow White 50% Sleeping Beauty 50% Pinocchio 50% Cruella De Ville 50% Donald Duck 44% Peter Pan 44% Goofy 44% Cinderella 31% Ariel 31% Which Disney Character is your Alter Ego? created with QuizFarm.com

story intro

krenuo je na posao u zurbi. na vratima se susreo sa postarom za glavu nizim od sebe, koji je stajao tu ispruzene ruke, ocigledno sa namerom da upravo zazvoni na vrata. pomislio je kako je antipatican. pogledao ga je sa visine. ovaj je ka njemu pruzao paket - kutiju 20x10x10cm. dao mu da potpise, okrenuo se i izasao iz zgrade. ostao je pored otvorenih vrata, tek napola van stana. ostao je da stoji tu, otvorivsi paket sa nogu. na poruci uz poklon pisalo je "jedna za tebe". isuvise u zurbi da bi reagovao, utrcava u stan, spusta paketic i izlece iz stana u nadi da ga nista drugo nece ometi. treba upaliti auto, ocistiti ga od snega dok se zagreje motor, i preci pola grada do
posla.
ulazi vec malo izmoren od voznje po snegu. na poslu sve deluje ok, sudeci po beznacajnim pogledima i spontanim pozdravima. koleginica progovara nezainteresovano: "stigao ti je neki paket". vec zna da ce mu uruciti kutiju 20x10x10cm. zna i sta je unutra. a na poruci pise "i jedna za mene".

hmm, sta je to dobio? :)

najludji spam koji sam do sad dobila

"za decu u zvečanskoj"

malo su preterali, zar ne? na svakih par desetina metara - pecaju... nemoguće je proći gradom a da te ne spopadnu minimum 3 - 4 puta. i to samo da prođeš gradom, onako usput. malo me to tako... smeta mi! baš. kako da nisu organizovali da svaki dan budu u drugom delu grada ili u nekom drugom lokalu, tržnom centru, hipermarketu. ja stvarno ne znam, ali ovo je totalno neinventivno i iritirajuće. okej, deca u zvečanskoj, oni nemaju, blabla, ali takav agresivan nastup je bezobrazluk.
ja i ne idem previše u grad preko dana, par puta mesečno, moje dnevne aktivnosti su uglavnom vezane za neke druge delove grada, na svu sreću. inače. kako li je ljudima koji rade u gradu i prolaze tuda svakodnevno?

rođendani i pokloni

vidim da je neko tražio ideje za rođ. poklone na pogotku pa je tako dospeo na onaj post gde sam spominjala nešto na tu temu. volim da kupujem poklone, malo više nevezano za priliku (ovo zvuči užasno ali neću da menjam), već kad naletim na nešto ili prosto želim da nešto poklonim nekome (i ovo zvuči užasno). pre nekoliko dana je drugarici bio rođendan i kupila sam joj super kejs za diskove od nečeg mekanog plavog sa crvenim srcem... baš je kjuti. ona je meni kupila super novčanik od istog tog mekanog materijala sa gumenim majmunčetom. sve u svemu novčanik je dobar poklon. poklanjam često šolje, knjige, nakit. ovi zimski rođ su super. neke bleskaste kapice, šaliće rukaviće... a i tehnika je strawa. danas baš videh mišonju sa bejim šapicama, tojest bejog sa crnim šapicama. za one opsednute ima dobrih maskica za mobiće. lampe su isto kul. naročito što se lako pronalaze po gradu. egzotična kozmetika egzotičnih mirisa.... uuuuvek. flaša pića. eto to su klasici. za neke kreatiwnije ideje... ima i toga uvek. ali drugom prilikom. i ovo jedwa napisah. umor, šta li. inače najdraži poklon koji sam ja dobila od detinjstva kada su mi sve igračke bile najbolji poklon na svetu je moj lepi pirsing. boris već najavljuje da mi pokloni jooooš. možda i ja sebi poklonim neki. da, najlepše je poklanjati sebi. uh kako lepo.

voćni blog

nešto sam bila ogladnela, pa pomislih da je voćni jogurt dobra stvar - uvek kad nešto radim za fax smislim za klopu nešto što nema u kući - da bih prošetala do prodavnice. odem do sestre da joj najavim da izlazim na par minuta i kažem: "idem da kupim voćni blog"

chaPlo opening

secret otvaranje, supersecret cluba, secret ekipa, total andergraund.
dan prvi. od tri. ostatak propustam. i prepustam drugima da overe. tri klabovanja ove nedelje mi je dovoljno.
bice dobro, samo da potraje. barem ovu sezonu. free garderoba, jeftinije pice, atmosfera intima - kao prajvat parti. jedino ako ne regulisu ventilaciju bice jako BAD.

jeste li glasali za auto najlepotu na sajtu bedevedesetdvojke?
meni naj su 206, lancia Y, alfica GT i lancia thesis...

Hej pa ja i nisam toliko siromašna!

My blog is worth $564.54.
How much is your blog worth?

Interesantna stvarčica, naletela sam slučajno i u prolazu, tako da nisam čitala kriterijume po kojima procenjuje vrednost. A koliko vredi Tvoj blog?

nazvati po želji

ovih dana mi je nešto uzbudljiv saobraćaj na blogu. uz to dobijam i neke pozitivne komentare na pisanje i vođenje bloga. izgleda da to ide obrnuto proporcionalno mom pisanju, tj što manje pišem to sam bolja :)

danas sam špartala gradom, i ne samo danas... ovih dana dosta vremena provodim po raznim delovima beograda. možda bi trebalo pisati malo više o tome. niko ne vidi sve oko sebe, a neki ljudi ne vide ništa.

večeras dip diš... ekipica je tamo, ja sam na sigurnom, u toplom, radim diplomski i propuštam događaj svojom voljom. i moj novi čitalac alex je verovatno tamo i fino se provodi.

ne zaboravite, oktobarski još traje, u singidunumu se potpisuje peticija za umetnike i njihov status, sutra je dobra žurka u skcu a sledeći petak koncert gospodina kolinsa.

anti rekord :)

eating chestnuts

lakiram nokte u tamno zeleno. slusam gorillaz. oni su bas dooobri. specificni. i inovativni.
prodali tikete za depeche za budapest. koji shit. a za zg ostalo jos malo karata valjda oko 50eurica... e bas nisam kontala da ce tako brzo da odlete.

vidi moj tiket sa prodidzija.
ruzni su tiketi mogli su se malo potruditi oko istih. da bude nesto lepo. koliko sam trash zurki posetila sa predivnim karticama. mastovitim, interesantnim, inteligentim, kvalitetnim...

utiske bas i nemam. isla sam jer mi je to delovalo ok :). mislim glupo je propustiti prodidzi kad vec dolaze. i kad ih vec nisam slusala 95. tada devojcice od 13 godina nisu isle na koncerte. i tako sam ih cula, ali ne i videla (hint: treba da porastem), tako da cekam da vidim neku reportazicu na tv da upotpunim utisak.
organizacija: ok, nije lose, brzo se ulazilo, wci nisu smrdeli iako su bili u hali, tequila neka jako losa ali pila mi se... pivo negde toplo negde hladno pa moras da trazis adekvatan sank. naravno sanker nema nikad da ti vrati 20, pa tako svaku turu ogrebe po 20... ozvucenje je bilo ok, s obzirom da sam ja ocekivala da ce biti jako trash. vrucina jebiga preterana, u stvari meni ne smeta vrucina kao visoka temperatura, vec sto ne moze da se udahne. puno je bilo potrebno truda samo da bi se disalo...
ekipa: od a do znj. p u civilu - kako ga gurnes tako se nasadis na stoljpi. oni golaci... umesto sto su zabranili unosenje fotoaparata (mada moglo je da se unese) trebalo je da zabrane skidanje. i onaj sto je previse drogiran, pa istripuje da treba da skoci preko drugarice i da je slepi sa patosom... ostali su bili ok :)
hvala camelu na cigarama, kad sam dosla kuci dala kewi uzorak, a taman nije imala cigare, tako da joj je fino doslo, jedna za pred spavanje jedna za d. jutro.

stranac u beogradu

od pre nekoliko nedelja imam novog prijatelja, on je iz francuske i zivi i radi vec nekoliko meseci u beogradu, nakon nekoliko istocnoevropskih zemalja. ono sto je bitno je da zeli da upozna/proba/cuje sve sto moze.

osim sto kaze da su muskarci u beogradu spori, lenji, nesposobni i tome slicno (kao nisam to znala), smatra da su ovde svi ludi, da se previse svadjamo, histerisemo, da je sve jako skupo i da devojke uglavnom imaju velike grudi.

to uopste nije moja tema i dilema vec sledece: sta mu preporuciti da iskusi kako bi najbolje doziveo sta sve moze u ovoj zemlji kako god se zvala. inace bavi se marketingom pa su mu zanimljivi proizvodi koji su najkarakteristicniji ovde, danas sam mu recimo preporucila jafu, ajvar je vec probao, a planiram da mu natovarim plazmu, eurokrem, cokoladne bananice i pardon sa kikirikijem. ah da, smoki... probao je sireve, kajmak... uz to cu mu nabaviti neke cajeve, domace. obratite paznju na ambalaze doticnih proizvoda :). trenutno jedini proizvod koji moze da se pohvali ambalazom mi je oukejk. jesam li propustila nesto?
eh sad muzika. nocna mora. kupuje sve sto naleti i da ima cice na omotu... znate vec sta to znaci. ionako ne razume jezik, pa kaze da mu je svejedno da li slusa nas ili turski cd (kao ja to nisam znala). danas sam mu natovarila vroom, uz to je uzeo azru, planiram da mu kupim vasila i yu grupu. unapred hvala na mastovitim i mnogobrojnim savetima :))

ginko

kazu da je ginko strava za koncentraciju, pamcenje i mentalne napore. po preporuci nekih sam pocela i ja time da se kljukam, tj pokusala sam, ali sta mi vredi kad se ja i ne setim jednom tokom svakog dana da popijem tu smrdljivu kapsulicu.

sedim ovde i pitam se koji krelac mi je poslao 3.9 megsa mejlom a da mi nije najavio.
brufen mi je najbolji drug a bg klabing je opet na pragu ulaza u moj zivotic. mislim, ne ide treniranje na cuveni "prvi dan" - utvrdjeno xy puta koliko god se ja trudila, a dogovor za mamolo je vec pao u subotu noc za veceras. tako da, veceras je klaberski ponedeljak. sto je veoma dobro. zimi sam uvek volela da izlazim ponedeljcima na partije, a sad je ponedeljak i parti je, i jos vreme lici na zimu. i naravno, mamolo je moj omiljeni podrumcic za zimske noci.

razmisljam o promeni dizajna ovog dnevnika. mada je interesantno kako meni ovako nestalnoj ovaj sadasnji izgled jos uvek nije dosadio. mislim na mene pre lici da ga menjam svaki put kad napisem post (a i to nije precesto da se ne lazem)

jesam li ja uopste spomenula da sam projekat zavrsila i dobila 10. mislim koga briga za to, tj mene ne, nego me ljudi spopadaju tipa "kozo, sto se ne hvalis", a ja kako izasla iz zgrade obrazovne ustanove tako i zaboravila, ko da ga nikad nije bilo.

au sad vidim ko je mamlaz. em je mamlaz, em je lazov, em mi poslao 15 neumanjenih slika... u stvari ja sam mislila da laze, pa je on, kako bi opovrgao moje sumnje, poslao tih citavih 15 slika. mislim, kao da mi jedna od 50kb ne bi bila dovoljna.

nova isqstva

a u međuvremenu...
izašla sa mornarom
upoznala tipa koji je po zanimanju klovn
vozila se u alfi 147 2.0ts
imala modricu prečnika oko 5cm od ljudskog ujeda
počeli mi treninzi
bila na klizanju dva puta
pivo zamenila džintonikom
nosila par dana puštenu kosu
vezila se u subaru legacy 2.0i ili 2.5i (vau, divan auto, sjajan)
večerala u/na bahusu
obožavam zvuk kad mi stigne sms

Odjavljujem se

Idem na bloggerski odmor. Blodmor. Rešila sam da po kratkom postupku završim projekat. Dala sam sebi deadline - otprilike kraj prve nedelje septembra. A onda ću da prijavim diplomski. Hoću i to da otresem. Ima tu još nekih stvari, još neki smrtni slučajevi, ja bolesna ko zmaj, bodu me antibioticima svaki dan. Neke ljubazne ili neljubazne tete.

A sad priča iz realnog života. Pitaju me ljudi šta radim, kažem da pišem projekat.
Neko: "Na koju temu?"
Ja: "Blog"
Neko: "Šta?!?"
Ja: "Web dnevnik"
Onda tišina, ili menjanje teme...

Vratiću se ja...

Predlažite neke teme za diplomski.

Meet the world

klikni da vidiš

Vreme velikih odluka

Došlo je vreme opredeljenja, ozbiljnih. Kao i svakih par godina. To su oni trenuci izbora skole, fakulteta, posla, prebivalista, supruznika... nesto ka cemu se uputimo da bismo posle par godina mogli da pricamo o tome kako nas je sudbina navela na to i to sto nas je snaslo.
Ovoga puta dilema je: produziti obrazovanje ili ne. Nakon mog nesrecnog studiranja (u stvari studiranje je bilo veoma happy happy, dok o vets-u necu pisati ali uglavnom se na to odnosi ono «nesrecno») mogu izabrati jos jedno nesrecno studiranje ili se upustiti u avanturu zvanu karijera. Za dva meseca bicu ing. Imam jos 2 godine do dipl. Nesto, a posle toga jos 2 da bih bila mr. Realno nemam novca za toliko obrazovanja i za glupe pokusaje ako to realno ne zelim, ali nikako necu zbog novca odustati. Nego koliko ce mi zapravo to kasnije znaciti. Lose je doci do neke xy titule i onda shvatiti da mi to zapravo nista ne znaci. Sa druge strane tu je logika "zasto da ne ako mogu".
Ono sto mi je jasno je da to za sobom vuce jos koju godinu vucaranja po roditeljskom domu, drndanje na profesore i poneko stresno spremanje ispita. Sa druge strane jos mnogo zezanja, prijatelja i osecaja slobode i mladosti i neodgovornosti kad god to zelim. A onda za 4 godine imam 27, mr ispred imena, i? Da li mi to znaci? Jok.
Sta ja zelim u svom divnom zivotu?
Jesam li karijerista? Jok. Ako to podrazumeva 15casovni rad svakoga dana, vikende i 2 nedelje godisnjeg, non stop razmisljanje o poslu u slobodno vreme i sanjanje istog. To nije sloboda, a ja uglavnom nju zelim.
Privlaci li me glamur, bogatstvo, status, moc? Jok. Zelim dovoljno novca da mogu da platim racun, klopam, izadjem, da natocim gorivo i da proputujem na bilo koji nacin kada god imam vremena, a zelim da ga imam za putovanja, sport, hobije i prijatelje (ako oni budu postojali). Ne zelim veliku kucu, skup auto, putovanja prvom klasom i hotele sa 5 zvezdica. Stvarno to ne zelim. Potrebno mi je samo da se snadjem, da mogu sebe da izdrzavam i da kupim ono sto mi je potrebno. A to nije nista glamurozno i prestizno. Skupa odeca, fensi telefonici, tretmani u kozmetickim salonima.
U subotu sa milicom sam razgovarala o tome da, cak i da imamo 10x vise para nego sto smo imale to vece za izlazak, provodile bi se identicno.
U stvari dilemu cu lako resiti, nego se pitam, ima li ljudi u ovom gradu koji su srecni onim sto imaju i koji ne kukaju svakodnevno, niti zavide drugima, niti misle da su sve cice sponzoruse, koji teze vise slobodi nego bogatstvu, koji su svesni da je bogatstvo nerealno i da se retko i tesko ostvaruje i da materijalno donosi zadovoljstvo, uzivanje ali nije osnova za srecu, da sve sto ja posedujem nosim u sebi, imati znanje je mocno ali misljenje je ipak neprevazidjeno? Ili ja nesto lose rezonujem?

Bojanovi stavovi o onome od čega je nastradao

Da podsetim... Bojan je krenuo na prvu utakmicu svog tima u prvoj ligi. Igrali su protiv Zete a ubili (zaklali?!?) su ga Radovci.

Video klip - uspomena na Bojana Majića

sa foruma invalida

"Evo ovako ljudi blizi se istorijski cas naseg prvog pojavljivanja u I ligi...
Igra se u Golubovcima,tako je zreb hteo...
Prema tome svi u Golubovac da pokazemo koliko VOZDOVAC ima vernih i brojnih navijaca...
Na prvom mestu je odanost,to ne smemo zaboraviti.
Kako ce se ici,to ce te vremenom saznati,polazak je u petak uvece 05 avgusta...
Svi pozovite svoje drugare,prijatelje,rodbinu(babe i tetke obavezno),ali sve bukvalno sve...
Pokazite koliko volite svoj klub.Neka svako od vas iscima bar 2-3 coveka i bice nas na gostovanju mozda i preko 100...
Zamislite tako nesto...A nije nemoguce,samo se pokazite kao pravi ZMAJEVI..."

"...JA ZA VOZDOVAC SVOJ ZIVOT DACU,ZA NJEGA VECNO JA NAVIJACU..."


sa foruma tribina.co.yu

"...brojni incidenti,bodenja,cak i ubistva u ime navijackih grupa samo su pojacali ionako negativnu sliku o nama navijacima(nazalost)
setite se ne tako davnih dana kad su navijaci bili inicijatori promena u drustvu,kad su doprineli obaranju jednog rezima,branili srpstvo u poslednjim ratovima,samo se setite tih dana
tada nije bilo bitno ko je ciji navijac i za koji klub navija,koji klub voli..."

"...edukovati mladje navijace kako da se ponasaju u odredjenim situacijama,cak i u situacijama koje su opasne po zivot(jer iskreno ako neko misli da je ispravno nekom oduzeti zivot u ime fudbala taj je necovek i treba ga staviti na stub srama i izolovati)..."

"...Sto se tice U.F. svaki respekt prema vama,bili ste uzor mnogim manjim grupama i postovanje prema vama postoji.Vasa starija ekipa je jedna od najjacih ekipa u zemlji.
Medjutim decu svoju ne vaspitavate,kako bi trebalo.Dopustili ste im mnogo toga,zbog cega i postajete jedna od omrazenijih grupa.
Stojite po strani i mirno posmatrate,dok oni prave probleme po gradu.
Ladno ste u fazonu da mirno iskulirate,dok vas klinac sece lika satarom zbog sala...

...Znas ti zbog cega ste postali omrazeni,preterali ste sa vasim akcijasenjima,maltretiranjem,satarali ste ljude-zasto?
Zbog sala!?
Kad smo mi bili mladji,secas li se kako su se skidali salovi?
I opet niko vam se nije svetio,a mogao je?!
A jel znas zasto?Zato sto to nije navijacki,zato sto to nije casno...
Casno je sukobiti se sa drugim kad je DAN TEKME.
Pokazati se domisljatijim ,lukavijim,visprenijim...
Za mene to znaci biti navijac.
I sam znas da u Beogradu,pored mnostva grupa,jako je tesko nositi sal kroz grad i biti neprimecen.Mi nikad nismo napadali ljude u takvim situacijama.Takav je stav nase grupe.Takav je moj licni stav..."

"...Mnogo je neprijatnih iskustava bilo od tada.
A kako ce se zavrsiti ?
To samo Bog zna...
Ne dao Bog da nastrada neko ko nije kriv..."

"...Ali ljudi uzmite se u pamet,radite malo na sebi,postanite ljudi.
Biti navijac,nije samo biti nasilnik,baraba i probisvet,biti navijac je takodje i jedan humani,ljudski poziv.
Moj cale je bio navijac,mislim da je meni pokazao pravi primer... Cool
Pitajte svoje roditelje kako su oni bodrili i navijali za svoj klub?
Sa svojih skoro 30 godina,i bar 15 provedenih medju samim navijacima mogu samo da kazem da mi je zao koliko se pojam NAVIJAC srozao.
Ozbiljno se razmisljam da predjem u obicnu publiku,da budem samo simpatizer,jer se gadim sta sve navijaci cine.
To vise nema veze ni koje bolji,organizovaniji ili glasniji,to vise nisu ni obicne tuce,to su sakacenja,bodenja,sacekuse-odvratno.
Stidim se sto me obican svet posmatra kao obicnu barabu i kriminalca,jer to nije bio slucaj u godinama kada sam ja postajao navijac..."

"...Zaboravljate zbog cega ste ikad postali navijac!!!
Preispitajte se,da li je to zbog ljubavi prema klubu,bojama,fudbalu,da li je to period sazrevanja,zivotni stil?
Nije valjda da ste navijac jer vise mrzite druge!!!
Gde je tu granica?
JOS JEDNOM POZDRAVLJAM NAVIJACE KOJI VOLE SVOJ KLUB,MA KOLIKO ON MALI BIO"

"...Pa pola vas nema pojma kako se voli jedan klub.Nekad ne znate ni rezultat kojim ste igrali,samo vam je bitno da li ste nekog osakatili,isprebijali,samo vam je bitno da pokazete koliko ste jaki..."

"...Jurite ljude po kraju kad su sami,presrecete ih,maltretirate...
Vi ste navijaci???
Jel' ja sad treba da sednem u kola i odem na Banjicu pa kad vidim klinca kako seta sam ili sa ribom da mu lupim samar,skinem sal ili odvalim ga?
Gadim se toga...
To nema veze sa navijanjem...
Za muda vam svaka cast!
Za tuce vam svaka cast!
Za cifru vam svaka cast!
Jeste prava navijacka grupa,ali ste veliki neljudi..."

"U strahu su velike oci...
Nozeve potezu oni koji su slabi i koji nisu sigurni u sebe,jer misle da ce na taj nacin nadoknaditi manjak muda i ostvariti odredjenu prednost u sukobu sa nekim.
Slazem se sa prethodno navedenom konstatacijom da tome treba stati na put,pitanje je samo "KAKO"?
Uglavnom to cine maloletni delikventi i bojim se da samo zakon moze resiti taj problem.Deca su cesto zasticena losim zakonima,a mi stariji i za najmanju sitnicu odgovaramo.
Koliko je samo bilo slucajeva,a da novine o tome nisu pisale ili mediji izvestili.Stravicno je sta se dogadja u nasem drustvu.
Hocete li iskreno...
Kad sam ja bio klinac nisam mogao uci u kop tek tako,morao sam da se dokazujem,a mi se nismo dokazivali nozevima,satarama i bakljama...
Zna se kako se to cini.
Ovakve ljude treba izolovati i proterati sa tribina,ako ne zelimo da se kriju iza kolektiva i svoja nedela dele sa nama,jer nasim nemarom i necinjenjem samo postizemo veci kontraefekat.
Grupe su manje,pojedinci su uvek u zivotnoj opasnosti,a verujte mi da ce i ono malo simaptizera nestati sa tribine.
Ako se ovako nastavi,uskoro ni sal neces morati da imas na sebi da bi te neko izbo.Dovoljno ce biti samo to sto si spomenuo koji klub volis ili sto si mozda uopste krenuo na stadion,pa ajde kao posto nemamo kog da izbodemo,klinci ce reci izbodimo ovog lika.
BATINA JE NAJBOLJI LEK ZA OVAKVE SLUCAJEVE
MADA MISLIM DA I KAD BI SE PRAVOSUDJE OBJEKTIVNO I NEPRISTRASNO POZABAVILO OVOM TEMOM I NEKOG ILI VISE NJIH POCINIOCA ZATVORILO ZA PRIMER NA PAR GODINA
PROBLEM BI BIO RESEN
Samo nisam siguran da tom prilikom nece najebati i neko od nas koji nicim nismo to zasluzili.Jer ako dodje dan da drzava to resava,znate i sami kako ce to izgledati
UZMIMO STVAR U SVOJE RUKE,STANIMO OVOME NA PUT,SAMO ZAJEDNO
SE MOZEMO IZBORITI SA OVIM PROBLEMOM.
VODJE GRUPA NA VAMA JE DA IZNESETE NAJVECI TERET U OVOJ AKCIJI"

"...LJUDI EDUKUJTE SE I BUDITE PRAVI NAVIJACI,TUCITE SE,UDARAJTE SE,
PREBITE NEKOG,ALI DA UBIJETE ILI OBOGALJITE NEKOG,TO NE RADITE
Zna se kad i u kojim prilikama moze da se poteze noz,kad si ugrozen,slabiji
i kad ti je bas zivot u opasnosti.
Ako ovako nastavimo,ni murija nece biti potrebna,sami cemo sebe rasturiti i stvarno nestati sa ove scene i sa stadiona..."

?

Hrana nema ukus, pivo pijem po inerciji a muziku cujem ali je ne dozivljavam. Nastavljam normalnim zivotom. Radim sve ono sto bih i inace radila. Mogu da patim danima, mesecima, ali kao sto kazu «zivot ide dalje». I ja odmah nastavljam, tj produzavam.
Poznavala sam ga tek koji mesec. Pamticu ga zauvek.
Ne lici na mene da patetisem, ali iskrena sam. Ne zelim da drzim za sebe, jer nije bio «jedan od». Tako specifican, da ne moze da ne fali.
Praznina je toliko velika da ispunjava. Kipi.

Još jedno sranje među navijačima

Ovog puta nastradao je neko koga poznajem. Jedan Bojan.
Žao mi je.

još malo statistike... za Anonimusa

statistike su od 21. jula.
stare su izgubljene...

prošla nedelja


ova nedelja

nešto o ovom blogu - malo statistika

većina je logično iz komšiluka...


vaše rezolucije su sledeće:


browseri koje koristite:


najviše ljudi dolazi sa planetoida...

sada znam

kako izgleda hard core a.k.a. tvrdokorni mamurluk. iskusila sam ga jucer.
ukratko, da sam popila 5x manje bila bih pijana...
eto toliko sam popila :)
a onih 15 sati pakla
...

ekstenzija

muvi

nabawila sam danas neka 23 filma, ako sam dobro prebrojala. ako bude koji interesantan preporucicu.
inache, vratio mi se moj GPR3.

mogu li prijatelji biti zli?

rodjendan i jos ponesto

ne, ovo nije tekst o nekom ludom rodjendanskom slavlju. radi se o tome da se blizi moj xy rodjendan, gde je y=x+1, sto nije ni bitno. pitala sam neke svoje prijatelje sta bi oni meni kupili za tu priliku. uglavnom ideje nisu bas neke, valjda ih ne inspirisem, sta li. jedini interesantan odgovor je bio "sesir, ljubicasti, bordo...". ocekujem jos bisera.
ne smem da zaboravim da sam jedan bas lep poklon dobila mesec dana unapred. i to od jednog borisa.
ovo je cisto izliv zahvalnosti bio.
e sad, dosta o poklonima.

da kazem nesto o SBBu. iako ih napljuvase onoliko sirom neta, a i usmeno. ali ja obozavam antireklamu i obozavam sama da kritikujem tako da moram da objavim i svoju situaciju. pocetkom aprila smo potpisali ugovor sa SBBom, sa namerom da predjemo sa Ikoma na SBB zbog nemogucnosti da se prikljucimo na Ikomov cable net. iz SBBa rekose da cemo moci cim uvedu cable TV u roku od par dana dobijemo i net. osim toga sto je proslo 2 i po meseca od uvodjenja TV (iako u ugovoru pise da je rok mesec dana), i pored toga sto je lik i nakon uvodjenja rekao da nazovemo taj i taj broj i da kazemo da hocemo net i da cemo ga do kraja nedelje dobiti, kada smo nazvali "taj i taj broj" rekose nam da u nasem dragom kraju jos uvek nema tehnickih mogucnosti za tako nesto i da ce biti u roku od mesec, mesec i po i da ce nas o tome mailom i obavestiti.

e sad, posto sam pljuvala po SBB onda moram i po beotelu.
pre nekoliko dana nam je istekao flat. posto na trafici nije bilo kartice od 500 kupili smo dve od 250. nakon bezuspesnog pokusaja da uz pomoc te dve uzmem 20dnevni flat, kao sto to cinim sa onom jednom od 500, nazvala sam tehnicku podrsku koja mi je potvrdila da je to nemoguce i da mogu samo sate da kupim. koji krelci. zar je tesko napraviti fazon kao kod verata da ukucavas koliko hoces kartica i da onda imas na raspolaganju pakete koje mozes pazariti...

inspirisana autoputem...

______________________________________________________________

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
______________________________________________________________

smena

otvorio se egzil.
mamolo zatvorio.
sve sam to lepo ispratila.
tako da, bilo je dobrih provoda ove nedelje moram priznati.
htela sam da ispratim i ovaj superfensi vip dogadjaj sutra na soundu ali pozivnice su nas uspesno zaobisle. one za ns nisu ali nam se tamo danas ne gine.
projektovanje napreduje osrednje, ucenje nikako.
nemam sta vise da kazem o tome. o klabingu je interesantnije.

ne volim ljude koji mi skidaju osmeh sa lica

zvanična poseta

dobro veče dragi ljudi. lepa je ova zelena pozadina.
danas me napao ker. i ujeo. tri puta. kada sam išla u prodavnicu. to je baš loše jer ja sam uvek volela psiće i sada ću možda od njih imati fobiju.
osim toga imam sve neke ružne tragove po nogama. od zuba.
bas su zli ti kerovi. na žalost.
jeste, slažem se, bezveze je ovaj post. ali ja ne volim da pišem o događanjima već o razmišljanjima. pa pošto sada nemam rekreativna razmišljanja, već više na temu projekta koji pišem za ispit i još nekih drugih sličnih, onda moram da zapostavim ovo sranje.
ipak, ako još uvek neko ovo čita, može da predloži neku svoju temu. o čemu bi voleli da ja razmišljam?

gde ode?

Taj post beše sasvim ok. I ne tako interesantan i informativan, ali ipak dovoljan da popuni i obnovi sadržaj s obzirom da već neko vreme ništa ne pišem. Beše to post o proleću, prilično dnevnički nastrojen, ali koga briga. Ionako sam ga izgubila. Napisala sam nešto, ne sećam se tačno, ali spomenula sam previse pića, previše izlazaka, premalo emocija. Sad ne zvuči tako kako treba. Ali ne pišu mi se ponovo iste stvari. Žao mi je, uskraćeni ste za jedan totalno nikakav, ali ipak post.

Srećan put!

Hej pa ne treba meni da se poželi srećan put. Ja sam već srećna što mrdam iz Beograda. I prestala sam drugima da želim srećne puteve. Što se mene tiče oni koji putuju bi trebalo da požele sreću onima što ne putuju. Tako da, srećno vam bilo dok nisam tu :)

Višnja u koloru

Višnja

šta se promenilo?

da li se nešto promenilo?

od planiranja sam odustala. kako da planiram letovanje u avgustu ako počnem da radim u julu? kako da planiram da počnem da radim u julu ako tada ne nađem posao? kako da planiram da živim u ns ako nađem (bolji) posao u bg? kako da planiram da polozim ispit u aprilu ako profesorka ne dođe da ga održi?

površnost... yeah right. pa da se obesim.

novac - štaaa??!?!?!

trčanje - a baš sam se lepo istrčala pred trening sinoć. i trenirala ko zmaj posle. zakon.

ispit iz mreža - piše u delu o planiranju. hint: poslednja rečenica.

palić - sve je spremno, rezervisan smeštaj, dogovor sa ekipom odavde, najavila sam ljudima odande da dolazim i da me čekaju i spreme želudac za tu priliku. ja sam i više nego spremna.

krstarenje - rečeno. za omena: hr, može? verovatno si mislio nešto egzotičnije ali ne zakeraj adsl-a ti!

dečak b.b. - oh my god :((( koji bedak. trudim se da više razmišljamu o dečaku s.s. :) i valjda će sve to ispasti ok za moje mentalno zdravlje.

loša frizura je sama od sebe postala dobra frizura sudeći po komentarima koji su odjednom počeli da pristižu od strane ljudi koje srećem. a ništa joj nisam menjala. promene su u planu. khm nisu u planu. neću da planiram.

bg vs ns - jeste da, i ja bih u ns. zasitila sam se bg-a. na trenutke se i ne osećam kao da živim u njemu.

ovih dana razmisljam o...

planiranju
povrsnosti
novcu
trcanju
ispitu iz mreza
palicu
krstarenju
decaku b.b.
svojoj losoj frizuri
bg vs ns

juhu nensi

juhu nensi! pogledaj dole, vidi koliki post :)
eto hteo si da se raspisem... sad citaj.

"vreme"

kontam da je hronični nedostatak vremena već izučen soc. fenomen i da su mnogi fini edukovani ljudi ispisali kilograme radova na tu temu ali to nije aspekt sa koga bih ja da sagledavam temu inače bih nešto izguglala umesto što bih pisala ovde.

što se mene tiče, priče tipa "nemam vremena" i "u frci sam ovih dana" već postaju zeeev zev. vi što radite 20h dnevno pa stvarno nemate vremena eliminišite u startu sve svoje poznanike i prijatelje tako da nećete morati da ih davite svakodnevno istim izgovorima.
a ovaj ostatak populacije što je zaražen tim izgovorima a ne znaju šta će sa sobom su mi tako zlatni.

recimo ovako, za jedno pijenje kafe u kraju ili na pola puta između jedne/og "mene" i jedne/og "tebe" nam treba da se čujemo i dogovaramo jedno 5 dana. a onda taj peti dan se čujemo jedno pet puta da bi se dogovorili oko detalja.

isti ti "prezauzeti" ljudi su mahom studenti ("..."), šljakeri ("vau radim 8h dnevno, mislim, kako da stignem sve"), zabušanti ("trazim posao")...

istim tim "vrednim" ljudima nekako polazi za rukom da ih okupira taj jedan ispit, to jedno radno vreme, taj jedan trening, ta jedna veza (o da, ovi su posebni) i da toliko "nemaju vremena".

e sad moja draža tema zvana nepoštovanje tuđeg vremena. isti ti ljudi... čije je vreme toliko dragoceno, najčešće tuđe vreme ne poštuju. pa tako dolazimo do toga da će isti taj neko da te davi već spomenutih 5 dana i xy telefonskih poziva i poruka (a sad zamisli koliko je to vremena u, recimo, minutima) zbog jednog jebenog viđenja. zatim onda kada se "zauzeti" dogovore sa zauzetima da se vide, pri cemu su ovi drugi jedva odvojili vremena za tako nešto a onda ovi prvi naprasno odluče da dogovor ne važi. jadni ovi drugi zar ne :).

mrzim ljude koji konstantno kasne. (oni su zaslužili poseban pasus ali ne moram o njima ništa da objašnjavam)

ovako ja primećujem neke stvari... ipak sam ja samo posmatrač.

eh sad o još nekim nepoštovanjima bih mogla da pišem i poseban post. možda jednom i budem motivisana da uradim tako nešto.

jed(i)no dobro.

jedina lepa stvar koju sam ovih dana čula je da će ove godine Phil Collins održati koncert u Beogradu. da da, gotivim dotičnog gospodina...

šta slušam od četvrtog marta pa na dalje

audioscrobbler

sa sličicom

Malo pre sam na tavanu pronašla ovo.
Ukucala sam u gugl oznaku sa poleđine ove gornje memorijice i pronašla da se takva prodaje (tj prodala se) na i-beju kao "Rare old SAMSUNG Samsung KMM591000".

još jedan hejt - pravi božićni

uče nas da budemo lepo vaspitani i kako da čestitamo ljudima božić sedmoga januara. ali niko nas ne uči da postoje ljudi koji slave božić nekog drugog dana (takvi su verovatno lunatici) ili koji ne slave božić uopšte (ju!!!). celu proteklu noć i danas ceo dan ljudi mi čestitaju božić. ja sam ateista. koliko je to lepo i kulturno?

2005

samo hocu da imam novi post
inace necu nista konkretno da pisem.