Osvrt na Kosovo

Statusi mojih Facebook kontakata:
J. tuguje za Slobinom policijom.. :(.
J. muka mi je od ovoga.
M. ne može da veruje kakva stoka živi oko njega... :(.
M. - jbg! Tako lep miting uništi ekipa retarda! Ogorčen sam...
V. a gde je sad policija bila???!!!
M. : e ovo je stvarno uzasno.
D. gledaj srbijo!!! http://www.youtube.com/watch?v=5VWZoKWBYXE#.
itd

A zar nismo "huligane" ocekivali. Momke i devojke, koji su nauceni da ulicni skupovi znace nasilje, lom, pozar, unistavanje. Znamo sta ocekuje ambasade, mek, banke, radnje. Sta smo mi radili (do) petog oktobra? E pa neko ko tad nije jos bio ni tinejdzer je video "kako se to radi". Ne pravimo razliku izmedju protesta, mitinga, demonstracija, strajka... Svako okupljanje znaci lom.

Sto same ideje mitinga tice, sve me podseca na to kad devojka sutne decka, a onda ga vidi sa drugom posle par godina pa joj bude krivo... Kulirali smo godinama. A da smo na kraju barem otisli da pravimo miting upravo na Kosovu...

Novogodišnje veče

Jesenji BlogOpen 2007

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual funkciji).

Za one koje samo interesuje kako sam se provela i koji ne citaju cele tekstove: da, izuzetno sam zadovoljna BlogOpenom i jako lepo sam provela vikend u Novom Sadu.

A sad full raport.

Od ranog jutra sam kasnila iako mi organizacija vremena obicno odlicno ide. Izgleda da je ta subota bila izuzetak. Ne samo sto mi nije bas bilo milo rano ustajanje, iako sam ranoranilac (mada ne ispoljavam to svakodnevno) - tj nije mi tesko da ustanem bilo kad za bilo sta, narocito kad je blog (ne neki konkretni nego uopsteno onako blog) povod. Slojevi garderobe, pakovanje stvarcica za tekuci dan i noc, provera kola, dosipanje vode, treba sprejati stakla da se ne magle, blabla, jao tek sam krenula a vec treba da sam u Zemunu :). Nema gotovine, treba dodati goriva, znaci prvo bankomat (ruznA iskustvA sa placanjem karticom na pumpama), sve u svemu obavim nekako sve to i kroz vise crvenih stizem na mesto sastanka sa saputnicima sa petnaestak minuta zakasnjenja. Izvinjenje jos jednom. Znam da ste se smrzli, ali zamislite koliko biste cekali da nije bila subota ledeno jutro kad nema zive duse na Bg ulicama.

Kako je Savrsena Dragana savrseno uspela da zaboravi svoju savrsenu muziku, bili smo osudjeni da slusamo neke moje diskove koji su zaostali po kolima. Suvozac je izabravo Madonu (sad vi pogodite koje bio suvozac). Auto se silno tresuljio sto zbog vetra spolja i grohotnog smeha iznutra. Sad bih to opisala nekom fensi naucnom metaforom, ali kako nisam sklona fizici na primer ne bih dai spadnem glupa. Hvala pogotku na tome (smehu), mogla sam da vozim do kraja sveta u takvoj atmosferi.

Najvece iznenadjenje je kad na OMV pumpi, dvadesetak Km pre Novog Sada, sretnemo koleginicu iz Beograda, a koja definitivno ne ide na Blogopen.

Lepa stvar se desila i kad smo stigli na Spens. Bilo je tu par mojih ex dragih studenata i nekako mi je bilo milo sresti ih i sto posecuju takve dogadjaje. A i sto pisu blogove i ove godine :)

Takodje, odmah mi se svidela organizacija, ne konkretno epitet organizacije, vec sto je ona ocigledno postojala. Atmosfera je nekako bila prijatna. Iako mnogi nisu dosli (sto nije lepo iz puno razloga) pa je sala bila poprilicno prazna. Bio bi pravi spektakl da je dosla barem vecina prijavljenih.

Preskocila bih ko je sta pricao, postoji program na sajtu Blogopena, a utisci su vec prosireni blogosferom, ali ukratko, svi koji su ucestvovali su imali korektnu i tematsku pricu. Ono sto bih morala da napomenem i pohvalim je "zvezda" Blogopena Stephanie MojIdol:) Booth. Devojka/zena koja je po zanimanju blog konsultant - neverovatno zanimanje, te dve reci su tako tesko spojive. Mislim, biti bilo kakav konsultant sa roze kosom...
Ne velicam njeno izlaganje - sve to sto je pricala nije nista novo, nikakvo prosipanje znanja, ali je njena zivotna, tacnije karijerna, prica veoma interesantna i slusala sam je sa zadovoljstvom. Sem toga, njen nastup je jako pitak i dopada mi se kako se izrazava, a svidja mi se i njen engleski :). Svakako, ne cudi me da je uspesna kao bilo kakav konsultant.

Publika mi je bila posebno interesantna. Hard core blogeri, rekreativci i eksperimentalisti, i konzumenti, pa cak i oni koji se ne bave blogovima uopste. Starosna struktura je tekodje bila sarolika. Tako smo imali gospodje od 50+ (nadam se da nisam omanula i otisla ka vecoj cifri od stvarne), koje ocigledno podrzavaju blog aktivizam i citaju blogove (nisam shvatila da li ih pisu ali mislim da ne), postavljaju pitanja i komentarisu izlaganja. Jedna od gospodja postavlja pitanja jasno koristeci blog izraze, za pocetak ne brka reci blog i post (diskusija koja se ranije tog dana razvila). Moja Mama (61) sigurno ne zna sta je to blog a kamoli post.

Radionice su bile onako. Moze se reci solidne. Cula sam par interesantnih stvari koje su mi manje poznate ili mi prosto nisu uvek na umu u prvom planu. Bilo je tu par interesantnih diskusija i pitanja i to je to.

Nakon radionica nisam prisustvovala panelima. Od mene dosta.

Posle se desila kraca poseta Radio Cafeu, a onda privatno druzenje sa nonblog personama.

Citav dan sam provela sa puno ljudi. Starih i novih za koje mi je veoma drago da sam ih upoznala. I drago mi je sto su neki ljudi pozitivno reagovali kada su culi da sam ja artichoka i sto su mi dali pohvale za blog, njegov sadrzaj i postavljali neka pitanja vezana i za stvari koje sam pisala, ali i za ponesto licno. Ljudi ocigledno vole da znaju ko i kakav neko stoji iza nekog web sadrzaja, sajber lika...

Ako sam nesto zaboravila, a sigurno jesam, drugi su sigurno vec napisali. Jedva cekam novi Blogopen!

BizBuzz

Zagušljiva sala hotela Radon koji više podseća na gerijatrijsku bolnicu (što na neki način i jeste) u zapuštenoj minijaturnoj Niškoj Banji bila je lokalitet okupljanja ljudi u cilju održavanja jedne super konferencije BizBuzz.

Sala je zapravo sasvim retro, kao i čitava Niška Banja u kojoj se naslućuju sedamdesete i osamdesete s obzirom da od tad ništa nije ulagano i obnavljano. Dobra organizacija učinila je da sve funkcioniše super i profi i udahnula je staroj sali novi duh. Spoj modernog/IT/sajber i našeg omiljenog/starog/dobrog/socijalističkog. Organizatori su bili živahni i opušteni. Nervoze nije bilo, a posao je odrađen kako treba, sa njihove strane.

Banja je, što se moglo očekivati, jeftina :). Super izbor za skupljanje ljudi koji troše pare, a opet ne potroši se puno iako si svaki dan na kafama, sendvičima u kafani itd. U lokalnoj opštini/upravi za nešto/štagod, službenice igraju pasijans iako im kancelarije od ulice bukvalno deli samo staklo, a u susednoj poslastičarnici možete jesti (oni koji su probali rekli bi očajne) tulumbe, baklave, orasnice i slično za 20 dinara.

Lokalna kafana, udaljena više od 50 metara od našeg smeštaja i hotela :), bila je izbor druge večeri našeg boravka. Ne bismo se ni udaljavali toliko da nismo tražili lokal sa TV-om (radi utakmice) koji radi duže od 23. A da može da se jede, pije i da je iole pristojan. Kafana, tj Kafanče Banjče, je i više nego pristojno mesto, može se čak reći restoran na nivou, sa sređenim enterijerom, vrhunskom uslugom (nikada me nije služio simpatičniji i pristojniji, a pritom neuštreban i mlad konobar), odličnom hranom i dobrom ponudom pića.

Toliko o Banji. Od Niša ne videh mnogo, ali u prolazu deluje kao prilično ok grad, a sudeći po ljudima i firmama koji tamo rade i borave, prilično je poslovan, naročito u IT sferama. Prvo veče smo išli u Nišlijsku Mehanu (ako se ne varam oko imena) na klopu i isto smo izašli siti, napojeni i zadovoljni.

Društvo sa kojim sam išla je bilo super i ništa nije moglo da me smori ili iznervira. Smeštaj je bio privatan, donekle jeftin, malkice zapušten, ali prostran. Ali 50m od Radona :).

A konačno nešto o povodu odlaska tamo, tj o samom seminaru. Prvi dan smo stigli negde popodne, tako da prvih par predavanja nismo slušali. Stigli smo dok je predavanje držao Živaljević (Pakom), prilično oštar, čak možda i više nego inače, ali argumentovan, inspirativan, i pravi showman. Njegova predavanja nikako ne mogu biti dosadna ili uspavljujuća. To je već dovoljan plus. Ivanu Bureku nikako ne bih zamerila što je došao bez pripremljenog predavanja, već što je došao potpuno nepripremljen za takav jedan skup i sa bilo kakvom smislenom pričom. Što se mene tiče, iako je ružno reći, on je promašaj ovog skupa. Gorana me je iznenadila, pošto poznajem njene svetle trenutke. Ne znam šta je bio uzrok onako osrednje prezentacije na dobru, ali nadam se da je pad raspoloženja i energije privremenog karaktera. Miloje (McCann Ericson) standardno super za slušanje, bez obzira šta ima da kaže, a nešto korisno i dobro uvek ima. Nikola Marković (Društvo za informatiku Srbije) onako školski, suptilno i jednostavno, sasvim prihvatljivo.

Drugog dana smo uz veselog Mileta Kostića (Veza.biz) detaljno proučili šta su inovacije i ko su inovatori, treći ili četvrti put sam slušala Slobu Markovića (Centar za razvoj Interneta) sa pričom o .rs domenu, među jutarnjim predavačima je bio i Dragan Varagić - standardno dobar. Sa izlaganja Istoka Pavlovića sam izašla, nisam mogla više da sedim iako me jako interesuju copywriting teme, tako da očekujem video sa njegovog predavanja. Vratila sam se pred kraj izlaganja Srđana Košutića (Ellecta)- nisam saslušala čitavu priču pa neću da sudim. Onda slede dve sjajne priče koje se nadovezuju jedna na drugu, i dva sjajna predavača - Jan Jilek (Xclaim) i Rade Tričković (httpool) sa odličnim nastupom i jako, jako korisnim informacijama.

U petak je Microsoft "ispalio", a Telekom je imao dobru temu vezanu za kreiranje sadržaja na Internetu, što mene ekstremno zanima, ali kao što smo mogli očekivati diskusija se pretvorila u "Telekom hejt", pitanja vezana za monopol telekoma, nerazvijenost infrastrukture, nemogućnost uvođenja ADSL-a u svakom delu Srbije i cene usluga :S. Baš šteta za takvu dobru temu. Ja bih jedan ceo seminar posvetila samo kreiranju sadržaja i copywritingu :). Kako se diskusija produžila na naredna dva predavanja i predstavljanje E-starta odlučili smo da krenemo nazad za Beograd.

I bez ovog mog zaključka naslutićete i sami da sam zadovoljna svojim putovanjem, boravkom van Beograda, saputnicima, konferencijom, predavanjima i predavačima, ljudima koje sam upoznala ili srela a jesam ih ili nisam videla skoro. I naravno, jedva čekam neki novi događaj - jedan je već u najavi - BlogOpen ;). Vidimo se tamo!

Događaji koji će obeleziti ostatak oktobra

Bliži se vikend, subota trinaesti i veliki događaj za ljubitelje automobila, naročito Hondi. Pošto sam i sama ljubiteljka istih (automobila, naročito Hondi ;)), neću propustiti ovaj skup i očekujem sasvim super druženje i fenomenalno proveden dan uz Honde i Hondaše.

Pred kraj meseca, 24 - 26 oktobar je u pitanju, vreme je za malo elektronskog poslovanja, sajber svega i svačega, IT ljudi i svega pratećeg. Događaj se zove BizBuzz, održava se drugi put na jugu Srbije, ovog puta u Niškoj Banji (prošle godine u Nišu). Pošto na prvom nisam bila, nisu me pustili sa posla, a ove godine nema ko da me ne pusti sa posla, mislim da ga neću propustiti ;).

I konačno, nešto što čekam od avgusta. Moja omiljena igračka, LEGO, u koaliciji sa manje omiljenom igračkom Barbikom, stiže u Beogradsku arenu u vidu velike svetske izložbe 26. oktobra. Informacija da će biti više od hiljadu eksponata je meni dovoljna da mi se zavrti u glavi i da se radujem kao da imam dve banke manje. Izložba će trajati do 18. novembra, ne sumnjam da ću je postetiti možda i više puta.

Predložite i vi neki događaj.

EXIT - u slici i reči

Napravila sam Galeriju sa EXIT-a. Slike su postavljene hronološki a imaju i komentare tako da post nije potreban. Zaključak - jedna totalno uspešna avantura.

Nova galerija za lepo

Smucio mi se malko flickr nakon sto sam se patila sa postavljanjem slika sa BlogOpen07 (Mile ih je na kraju postavio kod sebe u galeriji) pa sam i ja odlucila da ubuduce fotke postavljam u svojoj picasa galeriji. Za sada je tu lepa galerija iz jednog privatnog ruzicnjaka u Beogradu i galerijica iz grada Sapca u kome sam prvi put bila ovog vikenda.

Doček nove godine - vizuelno

Rad sa E-trgovine (konacno...)

klikni ovde

p.s. stajace samo par dana...

odstajalo...

E-trgovina 2006.

Završila se E-trgovina 2006 na Paliću, na koju na žalost nisam otišla. Išla sam prethodne dve godine, dok je sve još uvek bilo prilično underground. Koliko se meni čini ove godine se manifestacija nekako preporodila i postala interesantnija i popularnija masama. Između ostalog, na jednom nedavnom job intervjuu Gospodin Direktor Marketinga gleda moj CV i pita nešto u vezi Simpozijuma (poslodavcima je uvek to interesantno i uvek me nešto pitaju povodom toga) i dodaje "E to je ono što se ovih dana održava". U svakom slučaju, definitivno mnogo više ljudi koje sam želela da sretnem, i mnogo više predavanja koja sam želela da odslušam. Što ne znači da je prethodnih godina bilo nepoučno i neinteresantno - daleko od toga :)).
Sem toga, želela sam da prezentujem svoj rad koji sam uredno prijavila i pripremila. No, u poslednjem trenutku put je otpao iz million isprepletanih razloga, tako da od E-trgovine 2006 za mene ostaju samo prepričavanja i fotke. Koga interesuje sam će naći diskusije i tekstove na temu, kao i slike. Ko je bio ne sumnjam da se dobro proveo i da će doći sledeće godine. Možda postavim svoj rad negde za download ili još bolje ako nekog interesuje neka me kontaktira...

I stvarno sam se zaprepastila sinoć kada sam shvatila da skoro dva meseca nisam ništa pisala. Onda sam krenula da prebiram po glavi šta se to dešavalo i kako sam upala u tako neku crnu rupu. Da se razumemo, ne smatram svoj blog nekim spektakularnim štivom, niti sentimentalnim dnevnikom svoje mladosti, ali povremeno piskaranje me nekako drži zdravom u glavi, šta god da napišem nije bitno, bitno je da se zabeležim. I svaki sledeći put kada nešto objavim bacim pogled na prethodni datum.
Osim toga, drugi znaju da sam tu, kad god imam novi sadržaj na blogu oni se jave, mailom, IM porukom, i nešto dobace. Tako nas blog drži. I kad nismo u kontaktu bacimo pogled na blogove i znamo da je sve ok.
Pre nekoliko nedelja sam prvi put iščitala svoj blog od prvog do poslednjeg teksta. Nikada ranije ni jedan unos nisam ni pogledala nakon klika na publish. Stekla sam utisak da sam dosta puta spomenula klabing, žurke, izlaske. I sve to čitam u trenutku kada najmanje izlazim i imam utisak da sam se "smirila". A onda odjednom se javlja prijatelj koji je doputovao u Beograd posle pola godine i naravno da očekuje neke dobre provode. I tako kreće repriza svega na šta me je blog podsetio, a što sam donekle i zaboravila. I tako, Tramvaj, Mamolo, Brod, čak i Plastic za koji svaki put kažem da više neću da posećujem, i svaki put iznova otkrijem zašto mi je tako odvratan. Doduše poslednji put sam upoznala tamo novu drugaricu, srela puno drugara, između ostalih i ribu sa treninga koja je rekla da joj nedostajem i da nema sa kim da sparinguje :). Obećala sam joj da ću se pojaviti čim se malo sredim sama sa sobom. U svakom slučaju ponovo dižem ruke od Plastica. Zašla sam i u NS pre neke dve-tri nedelje. Bio je gospodin Jefferson u Paradizu, mada ja u NS uvek rado idem. Tj uvek rado idem bilo gde van BG :). NS je kul, puno simpatičnih njuškica, i ljubaznih. Iako mi je bilo fino da odem van Beograda, čim sam ušla u Dizo naletela sam na beogradske drugare, a posle toga i drugaricu sa VETŠ i poznanika iz Sombora... Sve u svemu razne neočekivane ljude dok sam se tražila po klubu sa poznanikom iz NS sa kojim se na kraju nisam ni susrela :). Osim što sam iz Beograda krenula u vreme kada je trebalo da stignem u NS (voz kasnio u poslasku sat i pol), i što smo se u povratku vraćali oračkim hrkovozom bilo je dosta dobro. E tako sam propustila Fest, htela sam da gledam neki japansko-koreanski film koji se davao baš kad sam bila u NS. Zato sam posle overila u Kinoteci neke češke stare filmove.
Kad već pišem o kulturi setih se i predstave koju sam nedavno gledala u Bitefu. Fake Porno, u režiji Jelene Bogavac. Ne bih da pljujem ni po čijem radu i stvaranju, ali par dana posle toga sam se pitala gde su nestali talenti. Tamo negde za vreme bombardovanja sam počela da posećujem jednu glumačku radionicu i narednih nekoliko godina sam se družila sa ljudima koji su imali nameru da se bave pozorištem. Bilo je tu interesantnih faca, talentovanih, ambicioznih, maštovitih, energičnih, punih svakakvih spektakularnih ideja, očekivala sam mnogo više od domaće mlade pozorišne scene i pitam se gde su svi ti ljudi i energija i sve ono što sam od te generacije sa pravom očekivala.

suma sumarum dvehiljadepet

veselo i haotično uđoh u novu. lud doček, "repriza", i još nekoliko dobrih izlazaka obeležilo je ovih prvih desetak dana nove godine. uglavnom, red je da svedem račune iz prethodne godine. bila je okej, moram priznati, uspešna dosta, iako su me sve moguće euforije preskočile. nekako sve uspehe i lepe stvari držim u svesti, ali emocije sam upropastila, pa je možda vreme da se posvetim svom mentalnom zdravlju.

dvehiljadepeta je počela lošim zdravljem, razbijenom rukom i ključevima od vračarske gajbe od 80kvm sa kejbl netom. s obzirom da je to bio upalosinusni period, od cele te akcije iskoristila sam samo net. svlačila muziku, programčiće etc. ajde kao, nije loše ni to. ah da, bila sam i in love. doduše čak do sredine proleća. i doduše to baš ne bih svrstala u one uspehe. ali barem su tada emocije bile uhuuu.

dvehiljadepeta je bila stravica, što bi rekla milica, devoj(evo je, upravo zove - stalno imamo ove telepatske tripove)čica sa kojom sam počela da se družim tamo negde u aprilu i propartyjala xy puta i uvek se dobro provela. bile smo zajedno na paliću na etrgovini, ludovale za prvi maj od 5 popodne do 5 AM, slušale intrudere u NS, posećivale otvaranja i zatvaranja klubova, divljale na adi, i sve to uz poprilično alkohola. od klaberskih događaja trenutno mi je na umu otvaranje ploče, ponedeljci (a i ostali dani) u mamolu, human league (woooow) na adi huji...

moj rođendan je bio bruka, ali o tome sam pisala jednom prilikom, nakon što sam se oporavila od najgrđeg alkoholisanja u svom životu. divna stvar je što smo taša (moja naj drugarica) i ja tada upoznale divne prijatelje. onako prave i retke primerke ok ljudi.

dvehiljadepeta je godina kada mi se udala prija iz srednje (jedna iz čuvene četvorke - gumica crew) i postala trudna gospođa. taša je proslavila 2 godine sa markom, a jeja dobila klinca. anči se zaljubila u prelepog muzičara i sportistu. ana - sirena je zapalila za usa na godinu dana (a možda i duže - ko zna). sloba se vratio iz dubaija i kupio astru. ivana se takođe udala i preselila u ns. i nikola se zaljubio. našao neku blesavu devojčicu koja živi preko daleko.

dvehiljadepete sam položila vožnju - iz prvog puta, i bila hvaljena i obožavana od strane instruktora kao "pametno dete" (čuj dete) i "dobar vozač - najbolja od svih ovih muškaraca". negde tamo u junu-julu sam konačno dala mreže posle godinu dana polaganja (jedini ispit koji sam polagala više od dva puta). negde pred kraj godine (30. novembar) pala je i diploma i postala sam inženjer(ka) - nakon 3 promenjene teme i onoliko raznoraznih cimanja. bilo je uspešno i ishvaljeno. kad sam već kod studentskih tema, ana je dala uslov a nataša postala apsolvent.

jedan pirsing i jedan tatu takođe svrstavam u neke lične uspehe. a zanemariću to što sam tamo negde u maju/junu dobila brohhitis a u avgustu anginu pa sam bila bodena.

žao mi je što ne mogu da se setim svega i što ću puno stvari tek zaboraviti, no hvala b(l)ogu pa će ovaj tekst da ostane kao podsetnik (valjda ste do sad shvatili da ovaj zapis verovatno nikome ne znači osim meni samoj)

naravno da nije sve bilo cveće... ali o tome ne razmišljam pa i ne pišem. uostalom moj mozak funkcioniše tako da ružne stvari zaboravlja, ili se samo pravi. puno stvari se promenilo (od) kada je poginuo bojan. jedan od onih događaja kada ti presedne čitavo čovečanstvo.

sledeće godine u ovo vreme bih mogla da pišem kako sam dvehiljadešeste dosta radila, kupila auto i putovala na neka lepa mesta. nekoliko prijatelja i poznanika je moju diplomu dočekalo sa komentarom "e sad još da se udaš", pa u slučaju da se desi nešto slično smatraću to produktom nečije kletve :) pošto je privremena neuračunljivost već kliše

rođendani i pokloni

vidim da je neko tražio ideje za rođ. poklone na pogotku pa je tako dospeo na onaj post gde sam spominjala nešto na tu temu. volim da kupujem poklone, malo više nevezano za priliku (ovo zvuči užasno ali neću da menjam), već kad naletim na nešto ili prosto želim da nešto poklonim nekome (i ovo zvuči užasno). pre nekoliko dana je drugarici bio rođendan i kupila sam joj super kejs za diskove od nečeg mekanog plavog sa crvenim srcem... baš je kjuti. ona je meni kupila super novčanik od istog tog mekanog materijala sa gumenim majmunčetom. sve u svemu novčanik je dobar poklon. poklanjam često šolje, knjige, nakit. ovi zimski rođ su super. neke bleskaste kapice, šaliće rukaviće... a i tehnika je strawa. danas baš videh mišonju sa bejim šapicama, tojest bejog sa crnim šapicama. za one opsednute ima dobrih maskica za mobiće. lampe su isto kul. naročito što se lako pronalaze po gradu. egzotična kozmetika egzotičnih mirisa.... uuuuvek. flaša pića. eto to su klasici. za neke kreatiwnije ideje... ima i toga uvek. ali drugom prilikom. i ovo jedwa napisah. umor, šta li. inače najdraži poklon koji sam ja dobila od detinjstva kada su mi sve igračke bile najbolji poklon na svetu je moj lepi pirsing. boris već najavljuje da mi pokloni jooooš. možda i ja sebi poklonim neki. da, najlepše je poklanjati sebi. uh kako lepo.

eating chestnuts

lakiram nokte u tamno zeleno. slusam gorillaz. oni su bas dooobri. specificni. i inovativni.
prodali tikete za depeche za budapest. koji shit. a za zg ostalo jos malo karata valjda oko 50eurica... e bas nisam kontala da ce tako brzo da odlete.

vidi moj tiket sa prodidzija.
ruzni su tiketi mogli su se malo potruditi oko istih. da bude nesto lepo. koliko sam trash zurki posetila sa predivnim karticama. mastovitim, interesantnim, inteligentim, kvalitetnim...

utiske bas i nemam. isla sam jer mi je to delovalo ok :). mislim glupo je propustiti prodidzi kad vec dolaze. i kad ih vec nisam slusala 95. tada devojcice od 13 godina nisu isle na koncerte. i tako sam ih cula, ali ne i videla (hint: treba da porastem), tako da cekam da vidim neku reportazicu na tv da upotpunim utisak.
organizacija: ok, nije lose, brzo se ulazilo, wci nisu smrdeli iako su bili u hali, tequila neka jako losa ali pila mi se... pivo negde toplo negde hladno pa moras da trazis adekvatan sank. naravno sanker nema nikad da ti vrati 20, pa tako svaku turu ogrebe po 20... ozvucenje je bilo ok, s obzirom da sam ja ocekivala da ce biti jako trash. vrucina jebiga preterana, u stvari meni ne smeta vrucina kao visoka temperatura, vec sto ne moze da se udahne. puno je bilo potrebno truda samo da bi se disalo...
ekipa: od a do znj. p u civilu - kako ga gurnes tako se nasadis na stoljpi. oni golaci... umesto sto su zabranili unosenje fotoaparata (mada moglo je da se unese) trebalo je da zabrane skidanje. i onaj sto je previse drogiran, pa istripuje da treba da skoci preko drugarice i da je slepi sa patosom... ostali su bili ok :)
hvala camelu na cigarama, kad sam dosla kuci dala kewi uzorak, a taman nije imala cigare, tako da joj je fino doslo, jedna za pred spavanje jedna za d. jutro.

rodjendan i jos ponesto

ne, ovo nije tekst o nekom ludom rodjendanskom slavlju. radi se o tome da se blizi moj xy rodjendan, gde je y=x+1, sto nije ni bitno. pitala sam neke svoje prijatelje sta bi oni meni kupili za tu priliku. uglavnom ideje nisu bas neke, valjda ih ne inspirisem, sta li. jedini interesantan odgovor je bio "sesir, ljubicasti, bordo...". ocekujem jos bisera.
ne smem da zaboravim da sam jedan bas lep poklon dobila mesec dana unapred. i to od jednog borisa.
ovo je cisto izliv zahvalnosti bio.
e sad, dosta o poklonima.

da kazem nesto o SBBu. iako ih napljuvase onoliko sirom neta, a i usmeno. ali ja obozavam antireklamu i obozavam sama da kritikujem tako da moram da objavim i svoju situaciju. pocetkom aprila smo potpisali ugovor sa SBBom, sa namerom da predjemo sa Ikoma na SBB zbog nemogucnosti da se prikljucimo na Ikomov cable net. iz SBBa rekose da cemo moci cim uvedu cable TV u roku od par dana dobijemo i net. osim toga sto je proslo 2 i po meseca od uvodjenja TV (iako u ugovoru pise da je rok mesec dana), i pored toga sto je lik i nakon uvodjenja rekao da nazovemo taj i taj broj i da kazemo da hocemo net i da cemo ga do kraja nedelje dobiti, kada smo nazvali "taj i taj broj" rekose nam da u nasem dragom kraju jos uvek nema tehnickih mogucnosti za tako nesto i da ce biti u roku od mesec, mesec i po i da ce nas o tome mailom i obavestiti.

e sad, posto sam pljuvala po SBB onda moram i po beotelu.
pre nekoliko dana nam je istekao flat. posto na trafici nije bilo kartice od 500 kupili smo dve od 250. nakon bezuspesnog pokusaja da uz pomoc te dve uzmem 20dnevni flat, kao sto to cinim sa onom jednom od 500, nazvala sam tehnicku podrsku koja mi je potvrdila da je to nemoguce i da mogu samo sate da kupim. koji krelci. zar je tesko napraviti fazon kao kod verata da ukucavas koliko hoces kartica i da onda imas na raspolaganju pakete koje mozes pazariti...

jed(i)no dobro.

jedina lepa stvar koju sam ovih dana čula je da će ove godine Phil Collins održati koncert u Beogradu. da da, gotivim dotičnog gospodina...

zaludni ili zaluđeni?

ljudi koji ceo decembar planiraju doček. šta im je? mesec dana svi problemi su u tome gde ići za doček i na kom partyju ostaviti pare, opeglati se alkoholom (u najboljem slučaju) i raditi sve što i inače se radi vikendom ili bilo kojim drugim danom. ima li iko nekih drugih životnih akcija reakcija i stvari za razmišljati o. obaveze? ljubav? posao? pare? ispiti? ma kad je decembar sve je super, obaveze ne postoje, ispiti - ma patićemo u januaru kad popadamo kako nismo stigli, pare - nema veze potrošićemo ih sve. ni o čemu ne brinemo jer ej pa uskoro će nova.
zapravo meni i ne smetaju takva razmišljanja sve je to jako okej. zdravo je :) samo što nekako nemam šta da razgovaram sa ljudima koji su opsednuti tim "problemom" i koji me pritom smaraju a gde ću ja i zašto baš ne znam i hoću li na tu neku žurku blaaaaaaah.

sve mi to liči kao da će smak sveta a ne nova.

must write somethin

Dobila sam opomene kako bi trebalo da konačno napišem nešto novo. A šta ima novo?

Bila sam u Subotici i provela se exxtra, tri dana zezanja, pića, dobrog društva, smeha, priča, dečaka i ostalog... Prvo veče super okej, u malo neobično sklepanom društvu - po godištima i po kapiranju provoda. Bilo je dobro, jeftino piće, gužva u jedina dva lokala koja valjaju, malo gledanja - snimanja, ma beogradski maniri na delu, na to sam barem navikla pa mi i ne smeta.
Drugi dan Palić, super vreme, neka manifestacija zvana "Dani vina", degustacije i tako to, mada pošto smo tamo otišle (drugarica i ja) pravo iz kreveta nije nam bilo do pića. Htele smo da kupimo koju flajku da ponesemo kući i pocirkamo pre izlaska ali ništa nije bilo na prodaju :///. Nebitno, u gradu smo se nalivale vinom u Spinu i Saksu. Popile smo i jedno piće u Si&Si-ju. Tamo je jaaako loša ekipa, osim što su kokteli baš jeftini, i imaju neki kul tabure koji sam htela da iznesem.
U svakom slučaju, ne smem da pričam puno detalja, ali nije ni važno. Upoznala sam super ekipe i izludela se i to bi trebalo da bude dovoljan info :). Završetak večeri u Jazzu, rock i probrana najpijanija najluđa ekipa.
Nedelja, ponovo Palić + vožnja po naseljima Subotice. Teslino naselje, vile, feeeeeeeeeensi. Nešto kao Dedinje. Uveče šetnja, spavanje, film... Blah

Kad sam se vratila u Bg imala sam neke ispite koje sam popadala, malo sam izlazila, jedno veče bila sa društvom u Mamolu, bilo je poučno, jedno veče izašla sa starom prijateljicom i odgledala sa njom neki folklor na Kolarcu (njen dečko đuska). Mislile smo da ću se smoriti, ali bilo je zabavno. Posle smo zapalile na Sv.Nikolu i slušale neku svirku i pile kuvano vino (sa pomorandžom i cimetom mmmmmmmmmm).