Artichoka na Krfu

Dan prvi:

Sletele ubrzo posle poletanja i potrpale se u autobus za nase malo penzionersko mesto Agios Georgios. Videvsi prvu palmu na prvom cosku posle izlaska sa aerodroma oteglo nam se jednoglasno "huuuh" od koga je odzvonio ceo autobus. Tad nas je puklo - na odmoru smo :)

Ostavile smo stvari u nasu sjajnu sobu sa dve terase (kasnije smo shvatile da sobe uglavnom imaju jednu terasu) i posto nije bila pospremljena zaputile se da popijemo kafu i klopnemo nesto.

Posto smo istovarile stvari u ormane i kupile potrebne namirnice (vodu, koronu i limun, viski smo prethodno kupile u avionu) presvukle smo se u kostimice i onako bele otisle da overimo obliznju plazu.

Malo smo se izlezavale, malo udarale po pivima, malo obilazile nase lepo mestasce. Napravile par fotki i pronasle udaljeniju manju i prelepu plazu oko 1km od smestaja gde smo docekale zalazak sunca.

Dan drugi:

Zabole obliznju plazu i nismo se pomerale narednih 10 sati :) (sto je imalo za posledicu da nas posteljina grebe! te noci)

Dan treci:

Na maloj smo plazi. Odusevljene smo, cista je, pesak, plicak par desetina metara. San za decu i nas :) Klopamo u sjajnom italijanskom restorancicu, pijemo Amstel, jedemo sladoled i vracamo se na prvobitnu lokaciju. I tako opet do uvece. Onda kupanje tusiranje i vecernja setnja po mestu. Mislim da je tad pao i neki bilijar.

Dan cetvrti:

Usledio je obilazak okolnih ostrvca Paxos i Antipaxos. Poranile smo i zaputile se ka brodu. Usput smo srele gomilu vrednih mestana i sa svima se pozdravljale, kao da smo i mi lokalne... "ciao", "hi", "kalimera". Taj dan je bio pun fenomenalnih stvari. Ne samo mesta koja smo posetili vec i povratak koji je zbog velikih talasa bio prava avantura. Vracali smo se brzinom od 14-15 cvorova, brod se ljuljao i sekao talase, bilo je nemoguce cak i sedeti a ne drzati se za nesto, voda je bila po celom brodu, talasi su zapljuskivali i bili smo totalno mokri. Ja to ne mogu opisati a nisam mogla ni da slikam, uslovi nisu dali. Ta avantura mi je ostala u neverovatnom secanju i to je stvarno jedno neponovljivo iskustvo. Bila sam iskreno odusevljena i srecna sto smo bas taj dan izabrale da idemo na ostrva iako je realno postojala opasnost od jos vecih talasa zbog cega smo i morali da zurimo toliko. Ne znam sta bi bilo da nismo bili toliko brzi ali od mornara smo dobile informaciju da je svaki minut bitan.

Taj dan smo obisle ostrva Paxos i Antipaxos. Na slikama je mnogo jasnije kakva su to mesta, besmisleno je trabunjati, meni se jako dopalo mesto Gaios na Paxosu a plivanje na Antipaxosu (tirkizna providna voda, beli pesak...) bolje da ne opisujem. Samo cu reci da je na Antipaxosu sniman film Mediterraneo...

To vece smo posetile Tina Turner Show u Lagouvia baru i otisle da spavamo na vreme jer nas je ujutro cekala Kia Piccanto :)

Dan peti:

U 9:15 smo se nacrtale u rent-a-car agenciji po dogovoru sa Jorgosom. Dobile smo srebrni Piccanto i naredna 3 dana smo provele vozajuci se po ostrvu. Vozanje je pocelo obilaskom grada Krfa. Putovale smo nekih sat do samog grada (iako samo 30ak km) i jos neko vreme smo provele zaglavljene u guzvi dok smo dosle do praznog parking mesta. Ostatak popodneva smo setale gradom, ulicicama, radnjicama. Dosle smo do Muzeja azijske umetnosti ali je bas ponedeljkom zatvoren. Ostale muzeje nismo obisle taj dan a narednih dana nismo ponovile posetu Kerkiri.

Popodne smo krenule nazad za Agios (voznja po Krfu zna da bude izuzetno naporna i beskrajno duga tako da 20ak km ume da uzme i citavih sat vremena). Usput smo posetile Muzej skoljki, okupale se na ruznoj plazi u Benitsesu i posetile sasvim slucajno Messonghi - mesto koje nas je odusevilo. Plaza je sjajna, pescana i izuzetno plitka, nekih 50m je voda do kolena. Jako je sredjeno mestasce i primecuje se da je malo otmenije. Messonghi nam se vise svideo cak i od Glifade koja vazi za najlepsu plazu na ostrvu. Ali to je bilo tek prekosutra :)

Dan sesti:

Zapicile smo za Dasiju. Da vidimo malo kako izgleda poznato letovaliste na istoku ostrva. Voznja je bila pravi pakao, em je bila visoka temperatura (a auto ne vuce kad se upali klima), em je bila takva guzvetina da smo bukvalno milele veci deo puta. A sem toga nismo ni znale bas kuda idemo :)

Dasija nam se i nije nesto dopala, ruzna plaza, kamena i prljavija od nase, uzana i sve lici na Adu Ciganliju, s tim sto je na Adi plaza sira :). Svejedno nasle smo se sa Igorom i njegovom familijom, tako da smo lepo proveli dan uz prijatelje iz Beograda koje ne vidjamo u Beogradu :). Inace, kad smo se parkirale u Dasiji ispostavilo se da parking i kafic u sklopu drze Srbi koji su nam odmah rekli da je 90% ljudi u Dasiji iz Srbije, sto se kasnije ispostavilo da i nije bas tacno iako nas ima gomila.

Uvece smo se vratile izmorene u Agios i prespavale. Odlucile smo da ustanemo i krenemo ranije naredni dan u avanturu kolima.

Dan sedmi:

Poranile smo i smrzle se :). Odlucile smo da posetimo Glifadu (tzv najlepsu plazu na kojoj je BTW sniman neki deo nekog dela :) filma o James Bondu). Glifada je ok, ali daleko od neke nadrealne lepote, mozda smo previse ocekivale a mozda je i guzva i popularnost doprinela da ne budemo odusevljene. Uglavnom uzasno je nepristupacna i treba proci puno krivina i loseg puta do nje. Tada smo prosle i kroz jedno interesantno mestasce Pelekas gde je izmedju ostalog i Witch House, neki gift shop sa raznoraznim witchy stvarcicama ali i drugim drangulijama.

Za taj dan smo imale jos jedno must see mesto za koje sam cula od poznanika u Beogradu. U pitanju je La Grotta bar u Paleokastrici. Inace i samo mesto je interesantno sa nekim uvalicama i rastrkanim plazama. Na jednoj sam se bucnula ali je voda bila hladna tako da smo vrlo brzo otisle u La Grottu. Nemam komentar - slike i samo slike :)

Iako smo popile samo jedno pice srce nam je bilo na mestu. Predvece smo zapicile nazad da vratimo auto. Istina da dosta planiranih stvari nismo stigle da vidimo za tri dana ali iskreno smo pomalo i odahnule, vozanje po ostrvu je bilo prilicno naporno. Od 300 predjenih km mozda nekih 100 je bilo bezbrizno. Ostalo je uglavnom bilo sa nekim cimanjima. Guzve, losi putevi, ljudi koji voze kao jebeni ludaci, staju na sred puta, otvaraju sirom vrata, motori koje gledas da ne pokosis iako ti sami izlecu, autobusi koji takodje izlecu iza krivine bez blicanja ili sviranja, preticanja u krivini...

Dan osmi:

Pocastile smo se celodnevnim odmorom na plazi i vecernjim izlaskom. Bilo je to vece mesanja pica ali prezivesmo. Degustirale smo Smirnoff Ice i bilo je "nikad vise majke mi". Od onoga je i sveps jache pice :). No bitno je da smo imale viski da speremo sramotu. Nastavile smo uz koktele u Mad Mike's baru a onda smo se stacionirale u nekom pubu. Bila je to duga noc uz Elvis Presley show.

Dan deveti:

Ponovo ceo dan na plazi i rucak u preslatkom restoranu... Mislim da to vece nismo izlazile.

Dan deseti i jedanaesti:

Odlazimo na "novu" plazu koja je najudaljenija od naseg smestaja. Vec standardan odmor dan. Uvece napijamo lubenicu i ponovo idemo po lokalima. Naravno kod Mad Mikea na koktele (Mojito - pripreme za Kubu) a onda opet po lokalima. Ponovo smo u Lagouvia i ponovo slusamo Elvisa, doduse drugog Elvisa.

Kasnije te noci, tacnije skoro je bilo jutro, upoznajemo momke iz Beograda i nastavljamo druzenje sa njima do jutra, onda se odvajamo na kratko i ceo naredni jedanaesti dan provodimo sa njima na plazi uz pivo. Ponovo se uvece odvajamo na kratko i odlazimo na nocno kupanje ali bez kupanja posto je bilo hladno.

Dan dvanaesti:

Vracamo se za Bg :(

Tri subote - Deo drugi

Ostala sam duzna jos dve subote. A i naredna se vec blizi :)

Srednja subota iz ovog serijala je druga subota u Novom Sadu. Povod je bio praznik zvani "Mladenci" (ono sto ja nikad necu slaviti heheh) a domacini su bili Maja i Aki.

Kako ne bismo isle "cak" do Novog Sada samo u goste, smislile smo pakleni plan zvan "dan i noc u Novom Sadu". Pocele smo u New Norku, onda smo trazile dezurnu apoteku da izlecimo moju glavobolju a posle je sve krenulo jos na bolje (sve bolje od boljeg). Kafa u Cuba Libre, odmah nakon toga pao je rucak u Dva Andjela (artichoka je naravno jela artichoke, doduse na pici), a na preporuku poznanika svratile smo i na "medicu" u pub Lazino tele. Inace ta tri mesta se nalaze u najkomsijskijem mogucem komsiluku. Kad izadjes iz Cuba Libre napravis dva koraka i predjes u Dva Andjela, a onda kad izadjes iz Dva Andjela udjes u lokal pored i vec si u Lazinom teletu.

Kako bismo razbile malo monotoniju zvanu "Laze Teleckog street" posetile smo Bazaar gde je Natasa popeglala karticu, mislim cisto da popunimo gepek, a onda smo se zaputile put Novog Naselja koje smo otprilike nikako znale gde se nalazi. Naravno da nam je bilo divno kod nasih prijatelja koji su i divni domacini a tamo smo upoznale i Novosadiste koji su sa nama proskitali po gradu i na kraju nam pravili drustvo nakon provoda dok smo se kulirale uz kafu pred put za Bg.

Nekako smo se jos u Beogradu nameracile da overimo klub Route 66 posto je dobro izgledao na netu. I stvarno, klub je predobar. Sem toga na programu su bile Big Sisters koje su po najavi delovale po nasem ukusu. Ribe su lude, super pevaju - i to dobre pesme, ma citav performans. Videcete o cemu pricam na slikama. Ovoga puta tu je i video da "objasni" (cak su i ludje su nego na ovom klipu).

Tri subote - Deo treci

Subota poslednja. Idem retrospektivno. Sinoc dakle :)
Bila je besparica ali naslo se i resenje - izadjes sa gomilom prijatelja, istom onom gomilom kojoj ces uvek sa zadovoljstvom platiti pice kada oni spickaju celu platu pre vremena. I jos ti bude drago sto traze od tebe da ih finansiras - to znaci da ste bas ono, drugari :)

JA: "Veseline meni se ipak ide u MMP ali da mi platis pice"
V: "Naravno vec sam ti danas rekao to..."

N: "Hocemo da kupimo neku V+G kao u dobra stara vremena"
JA: "Kupi :D"

J: "Hej K. hajde idi do moje sestre da mi pokupis pantalone pre nego sto se nacrtas kod V. ja sam se zakacila u taksiju i skroz se pocepala"
K: "Naravno"
J (nesto kasnije): "K. hajde da ti dam pare za gorivo"
K: "Jok, platices mi pice :D"

Osim gore nabrojanih sa nama su se druzili i Vlajko i njegov Drug i Drugarica i dZoniii i Branka (koja je danas btw junacki izdrzala svoje prvo rolanje na Adi).

Svirka je bila cosi - cosi. Pravili su vece pauze nego ranije, izostao je Marko - Raca a Dragani je to bio poslednji nastup - napusta bend. Novi bubnjar nema pojma da svira Libar a taman smo naprzili pevaca da nam peva. Nedostaje drbouz tamo. Mislim da ce mi trebati neko vreme da se naviknem na novu postavu.

Ima slika by Slik'o_ko_je_hteo

BTW: Ima li neko pozitivna iskustva sa nekim Gallery opensource CMS (a da nije Coppermine)? Npr Minishowcase (fino mi izgleda)?

Skitnja

E to ja zovem dobrim izlaskom - ustanem i eksiram litar vode. Slike kasnije... super su :) sad gledam prognozu - Ada ili ne Ada.

Novogodišnje veče

EXIT - u slici i reči

Napravila sam Galeriju sa EXIT-a. Slike su postavljene hronološki a imaju i komentare tako da post nije potreban. Zaključak - jedna totalno uspešna avantura.

5 dana

Ok, ukratko pre nego sto legnem, jedan kraci memoar. Iza mene je predivnih pet dana. Ljudi koji su bitni. Mesta i dogadjaji. Natasa, moj prijatelj i "brother from another mother". Missy, Ana, Mile, oni sa kojima obozavam da se druzim. On za (sa) kojim treperim. Sekira, kao i uvek "long time no see". Zvezde i zvezdice. Ada, Sava, Tramvaj, kod njega, Ana4Guns.

Doček nove godine - vizuelno

Himna naše ženske disko družine

I come home in the morning light,
My mother says "When you gonna live your life right?"
Oh,mother,dear,
We're not the fortunate ones,
And girls,
They wanna have fu-un.
Oh,girls,
Just wanna have fun.

The phone rings in the middle of the night,
My father yells "What you gonna do with your life?"
Oh,daddy,dear,
You know you're still number one,
But girls,
They wanna have fu-un,
Oh,girls,just wanna have
That's all they really want.....
Some fun....

When the working day is done,
Oh,girls,
They wanna have fu-un,
Oh,girls,
Just wanna have fun....

Girls,
They want,
Wanna have fun.
Girls,
Wanna have

Some boys take a beautiful girl,
And hide her away from the rest of the world.
I wanna be the one to walk in the sun.
Oh,girls,
They wanna have fu-un.
Oh,girls,
Just wanna have
That's all they really want.....
Some fun....

1. april - jeste li prevarili nekoga?

Čini mi se da su ljudi sve manje raspoloženi za prvoaprilske šale. U stvari previše su ravnodušni i flegmatični - ne možeš ih nikako uzdrmati. Tridesetprvog uveče smo Nataša i ja izašle out. Kako sam slučajno napomenula da je prošla ponoć, i da je prošao mart, na ideju prvog aprila smo se zlokobno iskezile i odmah smislile gomilu pakosti. Pošto smo nekoliko minuta pre toga naručile piće nije nam bilo teško da smislimo priču u trenutku kad smo ugledale konobaricu kako nam prinosi naša piva. Riba spušta čaše na sto i kaže "dvestasedamdeset". Nataša: "Ali znaš, mi nemamo da ti platimo". Gledamo se nas tri jedno 30 sekundi. I gledamo. I ja i Nataša se tu smorimo izvadimo joj keš i kao "E pazi samo da znas da je prvi april neko može da te zezne". Malo nas je smorila, mislile smo da je izvozamo, da odreaguje, da se razvije priča, no ništa. Istog sekunda smo smislile sledeću akciju.
Prilazimo Keti i pitamo je kako je i šta radi. Onda joj napomenemo da se kao konobarica raspitivala za nju. "Pa pitala da li te znamo i tako to...". Keti kao malo zbunjena, osmehnula se, ali uglavnom iskulirana. Komentar: "Pa dobro, eto, sad imam o čemu da razmišljam"...
Vadim telefon i šaljem Milici poruku: "Dođi u grad, Nataša je upala u neki šaht. Ne znam šta da radim. Pojele smo neke eside,". Pojavljuje se Đole. Sine mi ideja, kažem Nataši da me isprati, Đole prilazi i pozdravlja se, predstavljam Natašu "Znaš moju devojku Natašu", on joj pruža ruku "Ćao, da, znam tvoju devojku Natašu". Nastavlja priču o nekom našem drugaru i tako dalje...
Kada smo krenule kući zvala nas je Milica. "Šta si mi bre to napisala, jel se stvarno to desilo". Ja zbunjena onako nešto odugovlačim. "Ma Milice prvi april je"... "AAaaaaaaaaaa ti nisi normalna, GLUPAČO!!!!!!" Onda je iskoristila našu foru i celo veče ljudima iz društva slala poruke kako je neko od njih upao u šaht i izlomio se :)). Zlo heheh

I stvarno sam se zaprepastila sinoć kada sam shvatila da skoro dva meseca nisam ništa pisala. Onda sam krenula da prebiram po glavi šta se to dešavalo i kako sam upala u tako neku crnu rupu. Da se razumemo, ne smatram svoj blog nekim spektakularnim štivom, niti sentimentalnim dnevnikom svoje mladosti, ali povremeno piskaranje me nekako drži zdravom u glavi, šta god da napišem nije bitno, bitno je da se zabeležim. I svaki sledeći put kada nešto objavim bacim pogled na prethodni datum.
Osim toga, drugi znaju da sam tu, kad god imam novi sadržaj na blogu oni se jave, mailom, IM porukom, i nešto dobace. Tako nas blog drži. I kad nismo u kontaktu bacimo pogled na blogove i znamo da je sve ok.
Pre nekoliko nedelja sam prvi put iščitala svoj blog od prvog do poslednjeg teksta. Nikada ranije ni jedan unos nisam ni pogledala nakon klika na publish. Stekla sam utisak da sam dosta puta spomenula klabing, žurke, izlaske. I sve to čitam u trenutku kada najmanje izlazim i imam utisak da sam se "smirila". A onda odjednom se javlja prijatelj koji je doputovao u Beograd posle pola godine i naravno da očekuje neke dobre provode. I tako kreće repriza svega na šta me je blog podsetio, a što sam donekle i zaboravila. I tako, Tramvaj, Mamolo, Brod, čak i Plastic za koji svaki put kažem da više neću da posećujem, i svaki put iznova otkrijem zašto mi je tako odvratan. Doduše poslednji put sam upoznala tamo novu drugaricu, srela puno drugara, između ostalih i ribu sa treninga koja je rekla da joj nedostajem i da nema sa kim da sparinguje :). Obećala sam joj da ću se pojaviti čim se malo sredim sama sa sobom. U svakom slučaju ponovo dižem ruke od Plastica. Zašla sam i u NS pre neke dve-tri nedelje. Bio je gospodin Jefferson u Paradizu, mada ja u NS uvek rado idem. Tj uvek rado idem bilo gde van BG :). NS je kul, puno simpatičnih njuškica, i ljubaznih. Iako mi je bilo fino da odem van Beograda, čim sam ušla u Dizo naletela sam na beogradske drugare, a posle toga i drugaricu sa VETŠ i poznanika iz Sombora... Sve u svemu razne neočekivane ljude dok sam se tražila po klubu sa poznanikom iz NS sa kojim se na kraju nisam ni susrela :). Osim što sam iz Beograda krenula u vreme kada je trebalo da stignem u NS (voz kasnio u poslasku sat i pol), i što smo se u povratku vraćali oračkim hrkovozom bilo je dosta dobro. E tako sam propustila Fest, htela sam da gledam neki japansko-koreanski film koji se davao baš kad sam bila u NS. Zato sam posle overila u Kinoteci neke češke stare filmove.
Kad već pišem o kulturi setih se i predstave koju sam nedavno gledala u Bitefu. Fake Porno, u režiji Jelene Bogavac. Ne bih da pljujem ni po čijem radu i stvaranju, ali par dana posle toga sam se pitala gde su nestali talenti. Tamo negde za vreme bombardovanja sam počela da posećujem jednu glumačku radionicu i narednih nekoliko godina sam se družila sa ljudima koji su imali nameru da se bave pozorištem. Bilo je tu interesantnih faca, talentovanih, ambicioznih, maštovitih, energičnih, punih svakakvih spektakularnih ideja, očekivala sam mnogo više od domaće mlade pozorišne scene i pitam se gde su svi ti ljudi i energija i sve ono što sam od te generacije sa pravom očekivala.

suma sumarum dvehiljadepet

veselo i haotično uđoh u novu. lud doček, "repriza", i još nekoliko dobrih izlazaka obeležilo je ovih prvih desetak dana nove godine. uglavnom, red je da svedem račune iz prethodne godine. bila je okej, moram priznati, uspešna dosta, iako su me sve moguće euforije preskočile. nekako sve uspehe i lepe stvari držim u svesti, ali emocije sam upropastila, pa je možda vreme da se posvetim svom mentalnom zdravlju.

dvehiljadepeta je počela lošim zdravljem, razbijenom rukom i ključevima od vračarske gajbe od 80kvm sa kejbl netom. s obzirom da je to bio upalosinusni period, od cele te akcije iskoristila sam samo net. svlačila muziku, programčiće etc. ajde kao, nije loše ni to. ah da, bila sam i in love. doduše čak do sredine proleća. i doduše to baš ne bih svrstala u one uspehe. ali barem su tada emocije bile uhuuu.

dvehiljadepeta je bila stravica, što bi rekla milica, devoj(evo je, upravo zove - stalno imamo ove telepatske tripove)čica sa kojom sam počela da se družim tamo negde u aprilu i propartyjala xy puta i uvek se dobro provela. bile smo zajedno na paliću na etrgovini, ludovale za prvi maj od 5 popodne do 5 AM, slušale intrudere u NS, posećivale otvaranja i zatvaranja klubova, divljale na adi, i sve to uz poprilično alkohola. od klaberskih događaja trenutno mi je na umu otvaranje ploče, ponedeljci (a i ostali dani) u mamolu, human league (woooow) na adi huji...

moj rođendan je bio bruka, ali o tome sam pisala jednom prilikom, nakon što sam se oporavila od najgrđeg alkoholisanja u svom životu. divna stvar je što smo taša (moja naj drugarica) i ja tada upoznale divne prijatelje. onako prave i retke primerke ok ljudi.

dvehiljadepeta je godina kada mi se udala prija iz srednje (jedna iz čuvene četvorke - gumica crew) i postala trudna gospođa. taša je proslavila 2 godine sa markom, a jeja dobila klinca. anči se zaljubila u prelepog muzičara i sportistu. ana - sirena je zapalila za usa na godinu dana (a možda i duže - ko zna). sloba se vratio iz dubaija i kupio astru. ivana se takođe udala i preselila u ns. i nikola se zaljubio. našao neku blesavu devojčicu koja živi preko daleko.

dvehiljadepete sam položila vožnju - iz prvog puta, i bila hvaljena i obožavana od strane instruktora kao "pametno dete" (čuj dete) i "dobar vozač - najbolja od svih ovih muškaraca". negde tamo u junu-julu sam konačno dala mreže posle godinu dana polaganja (jedini ispit koji sam polagala više od dva puta). negde pred kraj godine (30. novembar) pala je i diploma i postala sam inženjer(ka) - nakon 3 promenjene teme i onoliko raznoraznih cimanja. bilo je uspešno i ishvaljeno. kad sam već kod studentskih tema, ana je dala uslov a nataša postala apsolvent.

jedan pirsing i jedan tatu takođe svrstavam u neke lične uspehe. a zanemariću to što sam tamo negde u maju/junu dobila brohhitis a u avgustu anginu pa sam bila bodena.

žao mi je što ne mogu da se setim svega i što ću puno stvari tek zaboraviti, no hvala b(l)ogu pa će ovaj tekst da ostane kao podsetnik (valjda ste do sad shvatili da ovaj zapis verovatno nikome ne znači osim meni samoj)

naravno da nije sve bilo cveće... ali o tome ne razmišljam pa i ne pišem. uostalom moj mozak funkcioniše tako da ružne stvari zaboravlja, ili se samo pravi. puno stvari se promenilo (od) kada je poginuo bojan. jedan od onih događaja kada ti presedne čitavo čovečanstvo.

sledeće godine u ovo vreme bih mogla da pišem kako sam dvehiljadešeste dosta radila, kupila auto i putovala na neka lepa mesta. nekoliko prijatelja i poznanika je moju diplomu dočekalo sa komentarom "e sad još da se udaš", pa u slučaju da se desi nešto slično smatraću to produktom nečije kletve :) pošto je privremena neuračunljivost već kliše

chaPlo opening

secret otvaranje, supersecret cluba, secret ekipa, total andergraund.
dan prvi. od tri. ostatak propustam. i prepustam drugima da overe. tri klabovanja ove nedelje mi je dovoljno.
bice dobro, samo da potraje. barem ovu sezonu. free garderoba, jeftinije pice, atmosfera intima - kao prajvat parti. jedino ako ne regulisu ventilaciju bice jako BAD.

jeste li glasali za auto najlepotu na sajtu bedevedesetdvojke?
meni naj su 206, lancia Y, alfica GT i lancia thesis...

nazvati po želji

ovih dana mi je nešto uzbudljiv saobraćaj na blogu. uz to dobijam i neke pozitivne komentare na pisanje i vođenje bloga. izgleda da to ide obrnuto proporcionalno mom pisanju, tj što manje pišem to sam bolja :)

danas sam špartala gradom, i ne samo danas... ovih dana dosta vremena provodim po raznim delovima beograda. možda bi trebalo pisati malo više o tome. niko ne vidi sve oko sebe, a neki ljudi ne vide ništa.

večeras dip diš... ekipica je tamo, ja sam na sigurnom, u toplom, radim diplomski i propuštam događaj svojom voljom. i moj novi čitalac alex je verovatno tamo i fino se provodi.

ne zaboravite, oktobarski još traje, u singidunumu se potpisuje peticija za umetnike i njihov status, sutra je dobra žurka u skcu a sledeći petak koncert gospodina kolinsa.

eating chestnuts

lakiram nokte u tamno zeleno. slusam gorillaz. oni su bas dooobri. specificni. i inovativni.
prodali tikete za depeche za budapest. koji shit. a za zg ostalo jos malo karata valjda oko 50eurica... e bas nisam kontala da ce tako brzo da odlete.

vidi moj tiket sa prodidzija.
ruzni su tiketi mogli su se malo potruditi oko istih. da bude nesto lepo. koliko sam trash zurki posetila sa predivnim karticama. mastovitim, interesantnim, inteligentim, kvalitetnim...

utiske bas i nemam. isla sam jer mi je to delovalo ok :). mislim glupo je propustiti prodidzi kad vec dolaze. i kad ih vec nisam slusala 95. tada devojcice od 13 godina nisu isle na koncerte. i tako sam ih cula, ali ne i videla (hint: treba da porastem), tako da cekam da vidim neku reportazicu na tv da upotpunim utisak.
organizacija: ok, nije lose, brzo se ulazilo, wci nisu smrdeli iako su bili u hali, tequila neka jako losa ali pila mi se... pivo negde toplo negde hladno pa moras da trazis adekvatan sank. naravno sanker nema nikad da ti vrati 20, pa tako svaku turu ogrebe po 20... ozvucenje je bilo ok, s obzirom da sam ja ocekivala da ce biti jako trash. vrucina jebiga preterana, u stvari meni ne smeta vrucina kao visoka temperatura, vec sto ne moze da se udahne. puno je bilo potrebno truda samo da bi se disalo...
ekipa: od a do znj. p u civilu - kako ga gurnes tako se nasadis na stoljpi. oni golaci... umesto sto su zabranili unosenje fotoaparata (mada moglo je da se unese) trebalo je da zabrane skidanje. i onaj sto je previse drogiran, pa istripuje da treba da skoci preko drugarice i da je slepi sa patosom... ostali su bili ok :)
hvala camelu na cigarama, kad sam dosla kuci dala kewi uzorak, a taman nije imala cigare, tako da joj je fino doslo, jedna za pred spavanje jedna za d. jutro.

sedim ovde i pitam se koji krelac mi je poslao 3.9 megsa mejlom a da mi nije najavio.
brufen mi je najbolji drug a bg klabing je opet na pragu ulaza u moj zivotic. mislim, ne ide treniranje na cuveni "prvi dan" - utvrdjeno xy puta koliko god se ja trudila, a dogovor za mamolo je vec pao u subotu noc za veceras. tako da, veceras je klaberski ponedeljak. sto je veoma dobro. zimi sam uvek volela da izlazim ponedeljcima na partije, a sad je ponedeljak i parti je, i jos vreme lici na zimu. i naravno, mamolo je moj omiljeni podrumcic za zimske noci.

razmisljam o promeni dizajna ovog dnevnika. mada je interesantno kako meni ovako nestalnoj ovaj sadasnji izgled jos uvek nije dosadio. mislim na mene pre lici da ga menjam svaki put kad napisem post (a i to nije precesto da se ne lazem)

jesam li ja uopste spomenula da sam projekat zavrsila i dobila 10. mislim koga briga za to, tj mene ne, nego me ljudi spopadaju tipa "kozo, sto se ne hvalis", a ja kako izasla iz zgrade obrazovne ustanove tako i zaboravila, ko da ga nikad nije bilo.

au sad vidim ko je mamlaz. em je mamlaz, em je lazov, em mi poslao 15 neumanjenih slika... u stvari ja sam mislila da laze, pa je on, kako bi opovrgao moje sumnje, poslao tih citavih 15 slika. mislim, kao da mi jedna od 50kb ne bi bila dovoljna.

sada znam

kako izgleda hard core a.k.a. tvrdokorni mamurluk. iskusila sam ga jucer.
ukratko, da sam popila 5x manje bila bih pijana...
eto toliko sam popila :)
a onih 15 sati pakla
...

smena

otvorio se egzil.
mamolo zatvorio.
sve sam to lepo ispratila.
tako da, bilo je dobrih provoda ove nedelje moram priznati.
htela sam da ispratim i ovaj superfensi vip dogadjaj sutra na soundu ali pozivnice su nas uspesno zaobisle. one za ns nisu ali nam se tamo danas ne gine.
projektovanje napreduje osrednje, ucenje nikako.
nemam sta vise da kazem o tome. o klabingu je interesantnije.

juče sutra danas... kadgod

molloko bar je i dalje najprijatnije mesto pour moi u ovom gradu.

za slušati: slam - lie to me + sve su seke - oliver mandich (wolfgang s mix) veoma retttro

za izaći: ponedeljak mamolo, utorak svirka na sv. nikoli, sreda akademija, četvrtak bassment (tupav je klub jako), petak plastic (e i ovaj je tupav + dosta loših nekih ljudi srećem ali vredi poslušati 2h markovog seta... razveseli me), subotom. e pa ne može svaki dan da se izlazi, ali subotom uvek ima nekih žurki.. na žalost... a nedelja pustiti mašti na volju.

za čitati: blogove

za gledati: odmarati oči.

za mirisati: cimet

Nešto o vikendu

Imam naviku da pitam ljude "šta ćeš za vikend" ili "kakav je bio vikend". Zato što znam da mnogi samo tada izlaze, divljaju, konzumiraju, muvaju, skitaju, obilaze, druže se, upoznaju, spavaju/ne spavaju...
Meni je svaki dan vikend.