"vreme"

kontam da je hronični nedostatak vremena već izučen soc. fenomen i da su mnogi fini edukovani ljudi ispisali kilograme radova na tu temu ali to nije aspekt sa koga bih ja da sagledavam temu inače bih nešto izguglala umesto što bih pisala ovde.

što se mene tiče, priče tipa "nemam vremena" i "u frci sam ovih dana" već postaju zeeev zev. vi što radite 20h dnevno pa stvarno nemate vremena eliminišite u startu sve svoje poznanike i prijatelje tako da nećete morati da ih davite svakodnevno istim izgovorima.
a ovaj ostatak populacije što je zaražen tim izgovorima a ne znaju šta će sa sobom su mi tako zlatni.

recimo ovako, za jedno pijenje kafe u kraju ili na pola puta između jedne/og "mene" i jedne/og "tebe" nam treba da se čujemo i dogovaramo jedno 5 dana. a onda taj peti dan se čujemo jedno pet puta da bi se dogovorili oko detalja.

isti ti "prezauzeti" ljudi su mahom studenti ("..."), šljakeri ("vau radim 8h dnevno, mislim, kako da stignem sve"), zabušanti ("trazim posao")...

istim tim "vrednim" ljudima nekako polazi za rukom da ih okupira taj jedan ispit, to jedno radno vreme, taj jedan trening, ta jedna veza (o da, ovi su posebni) i da toliko "nemaju vremena".

e sad moja draža tema zvana nepoštovanje tuđeg vremena. isti ti ljudi... čije je vreme toliko dragoceno, najčešće tuđe vreme ne poštuju. pa tako dolazimo do toga da će isti taj neko da te davi već spomenutih 5 dana i xy telefonskih poziva i poruka (a sad zamisli koliko je to vremena u, recimo, minutima) zbog jednog jebenog viđenja. zatim onda kada se "zauzeti" dogovore sa zauzetima da se vide, pri cemu su ovi drugi jedva odvojili vremena za tako nešto a onda ovi prvi naprasno odluče da dogovor ne važi. jadni ovi drugi zar ne :).

mrzim ljude koji konstantno kasne. (oni su zaslužili poseban pasus ali ne moram o njima ništa da objašnjavam)

ovako ja primećujem neke stvari... ipak sam ja samo posmatrač.

eh sad o još nekim nepoštovanjima bih mogla da pišem i poseban post. možda jednom i budem motivisana da uradim tako nešto.