?

Hrana nema ukus, pivo pijem po inerciji a muziku cujem ali je ne dozivljavam. Nastavljam normalnim zivotom. Radim sve ono sto bih i inace radila. Mogu da patim danima, mesecima, ali kao sto kazu «zivot ide dalje». I ja odmah nastavljam, tj produzavam.
Poznavala sam ga tek koji mesec. Pamticu ga zauvek.
Ne lici na mene da patetisem, ali iskrena sam. Ne zelim da drzim za sebe, jer nije bio «jedan od». Tako specifican, da ne moze da ne fali.
Praznina je toliko velika da ispunjava. Kipi.