1. april - jeste li prevarili nekoga?

Čini mi se da su ljudi sve manje raspoloženi za prvoaprilske šale. U stvari previše su ravnodušni i flegmatični - ne možeš ih nikako uzdrmati. Tridesetprvog uveče smo Nataša i ja izašle out. Kako sam slučajno napomenula da je prošla ponoć, i da je prošao mart, na ideju prvog aprila smo se zlokobno iskezile i odmah smislile gomilu pakosti. Pošto smo nekoliko minuta pre toga naručile piće nije nam bilo teško da smislimo priču u trenutku kad smo ugledale konobaricu kako nam prinosi naša piva. Riba spušta čaše na sto i kaže "dvestasedamdeset". Nataša: "Ali znaš, mi nemamo da ti platimo". Gledamo se nas tri jedno 30 sekundi. I gledamo. I ja i Nataša se tu smorimo izvadimo joj keš i kao "E pazi samo da znas da je prvi april neko može da te zezne". Malo nas je smorila, mislile smo da je izvozamo, da odreaguje, da se razvije priča, no ništa. Istog sekunda smo smislile sledeću akciju.
Prilazimo Keti i pitamo je kako je i šta radi. Onda joj napomenemo da se kao konobarica raspitivala za nju. "Pa pitala da li te znamo i tako to...". Keti kao malo zbunjena, osmehnula se, ali uglavnom iskulirana. Komentar: "Pa dobro, eto, sad imam o čemu da razmišljam"...
Vadim telefon i šaljem Milici poruku: "Dođi u grad, Nataša je upala u neki šaht. Ne znam šta da radim. Pojele smo neke eside,". Pojavljuje se Đole. Sine mi ideja, kažem Nataši da me isprati, Đole prilazi i pozdravlja se, predstavljam Natašu "Znaš moju devojku Natašu", on joj pruža ruku "Ćao, da, znam tvoju devojku Natašu". Nastavlja priču o nekom našem drugaru i tako dalje...
Kada smo krenule kući zvala nas je Milica. "Šta si mi bre to napisala, jel se stvarno to desilo". Ja zbunjena onako nešto odugovlačim. "Ma Milice prvi april je"... "AAaaaaaaaaaa ti nisi normalna, GLUPAČO!!!!!!" Onda je iskoristila našu foru i celo veče ljudima iz društva slala poruke kako je neko od njih upao u šaht i izlomio se :)). Zlo heheh