suma sumarum dvehiljadepet

veselo i haotično uđoh u novu. lud doček, "repriza", i još nekoliko dobrih izlazaka obeležilo je ovih prvih desetak dana nove godine. uglavnom, red je da svedem račune iz prethodne godine. bila je okej, moram priznati, uspešna dosta, iako su me sve moguće euforije preskočile. nekako sve uspehe i lepe stvari držim u svesti, ali emocije sam upropastila, pa je možda vreme da se posvetim svom mentalnom zdravlju.

dvehiljadepeta je počela lošim zdravljem, razbijenom rukom i ključevima od vračarske gajbe od 80kvm sa kejbl netom. s obzirom da je to bio upalosinusni period, od cele te akcije iskoristila sam samo net. svlačila muziku, programčiće etc. ajde kao, nije loše ni to. ah da, bila sam i in love. doduše čak do sredine proleća. i doduše to baš ne bih svrstala u one uspehe. ali barem su tada emocije bile uhuuu.

dvehiljadepeta je bila stravica, što bi rekla milica, devoj(evo je, upravo zove - stalno imamo ove telepatske tripove)čica sa kojom sam počela da se družim tamo negde u aprilu i propartyjala xy puta i uvek se dobro provela. bile smo zajedno na paliću na etrgovini, ludovale za prvi maj od 5 popodne do 5 AM, slušale intrudere u NS, posećivale otvaranja i zatvaranja klubova, divljale na adi, i sve to uz poprilično alkohola. od klaberskih događaja trenutno mi je na umu otvaranje ploče, ponedeljci (a i ostali dani) u mamolu, human league (woooow) na adi huji...

moj rođendan je bio bruka, ali o tome sam pisala jednom prilikom, nakon što sam se oporavila od najgrđeg alkoholisanja u svom životu. divna stvar je što smo taša (moja naj drugarica) i ja tada upoznale divne prijatelje. onako prave i retke primerke ok ljudi.

dvehiljadepeta je godina kada mi se udala prija iz srednje (jedna iz čuvene četvorke - gumica crew) i postala trudna gospođa. taša je proslavila 2 godine sa markom, a jeja dobila klinca. anči se zaljubila u prelepog muzičara i sportistu. ana - sirena je zapalila za usa na godinu dana (a možda i duže - ko zna). sloba se vratio iz dubaija i kupio astru. ivana se takođe udala i preselila u ns. i nikola se zaljubio. našao neku blesavu devojčicu koja živi preko daleko.

dvehiljadepete sam položila vožnju - iz prvog puta, i bila hvaljena i obožavana od strane instruktora kao "pametno dete" (čuj dete) i "dobar vozač - najbolja od svih ovih muškaraca". negde tamo u junu-julu sam konačno dala mreže posle godinu dana polaganja (jedini ispit koji sam polagala više od dva puta). negde pred kraj godine (30. novembar) pala je i diploma i postala sam inženjer(ka) - nakon 3 promenjene teme i onoliko raznoraznih cimanja. bilo je uspešno i ishvaljeno. kad sam već kod studentskih tema, ana je dala uslov a nataša postala apsolvent.

jedan pirsing i jedan tatu takođe svrstavam u neke lične uspehe. a zanemariću to što sam tamo negde u maju/junu dobila brohhitis a u avgustu anginu pa sam bila bodena.

žao mi je što ne mogu da se setim svega i što ću puno stvari tek zaboraviti, no hvala b(l)ogu pa će ovaj tekst da ostane kao podsetnik (valjda ste do sad shvatili da ovaj zapis verovatno nikome ne znači osim meni samoj)

naravno da nije sve bilo cveće... ali o tome ne razmišljam pa i ne pišem. uostalom moj mozak funkcioniše tako da ružne stvari zaboravlja, ili se samo pravi. puno stvari se promenilo (od) kada je poginuo bojan. jedan od onih događaja kada ti presedne čitavo čovečanstvo.

sledeće godine u ovo vreme bih mogla da pišem kako sam dvehiljadešeste dosta radila, kupila auto i putovala na neka lepa mesta. nekoliko prijatelja i poznanika je moju diplomu dočekalo sa komentarom "e sad još da se udaš", pa u slučaju da se desi nešto slično smatraću to produktom nečije kletve :) pošto je privremena neuračunljivost već kliše