Nove online zanimacije

Naigrah se "Are you interested?" na Facebooku u cilju dokazivanja kako smo male bebe i kako cemo rado da peckamo i flertujemo i klikcemo Yes i ocenjujemo na raznim aplikacijama i web sajtovima a nikoga necemo kontaktirati, isto kao sto cemo u gradu slati skrivene poglede a zatim okretati glavu i nikad nikome necemo prici. Ubola jesam par "matches" posto sam sve kliktala anonimno, a i oni mene (ne daj boze da vidis da sam te kliknuo). Par njih je zatrazilo add na listu a ni jedan nije poslao poruku. Ja sam poslala jednu i odustala nakon toga - pitam deckica sa natpisom Cuba na majici da li je bio na Kubi a on mi odgovara "aham...". Tu odustah...

Zatim mi stize na mail od pojmanemamkoga pozivnica za SpeedDate sajt. Sta cu, nesto sam radoznala u pravcu ovih online "upoznavanja". Super je i jednostavno, nema prebudzenih profila i opcija, imas 3 minuta da popricas sa svakim, posle razgovora biras Yes ili No dugme i onda ako oboje odgovorite sa Yes ta osoba postane tvoj Match i onda ne znam sta bude, nisam jos kliknula Yes. Super je, kuckam engleski, i bas sad neki Kanadjanin prica kako je polomio nogu na hokeju :)... aaa sad ja njemu objasnjavam sta znaci njegovo ime... zove se Nevin......

Osvrt na Kosovo

Statusi mojih Facebook kontakata:
J. tuguje za Slobinom policijom.. :(.
J. muka mi je od ovoga.
M. ne može da veruje kakva stoka živi oko njega... :(.
M. - jbg! Tako lep miting uništi ekipa retarda! Ogorčen sam...
V. a gde je sad policija bila???!!!
M. : e ovo je stvarno uzasno.
D. gledaj srbijo!!! http://www.youtube.com/watch?v=5VWZoKWBYXE#.
itd

A zar nismo "huligane" ocekivali. Momke i devojke, koji su nauceni da ulicni skupovi znace nasilje, lom, pozar, unistavanje. Znamo sta ocekuje ambasade, mek, banke, radnje. Sta smo mi radili (do) petog oktobra? E pa neko ko tad nije jos bio ni tinejdzer je video "kako se to radi". Ne pravimo razliku izmedju protesta, mitinga, demonstracija, strajka... Svako okupljanje znaci lom.

Sto same ideje mitinga tice, sve me podseca na to kad devojka sutne decka, a onda ga vidi sa drugom posle par godina pa joj bude krivo... Kulirali smo godinama. A da smo na kraju barem otisli da pravimo miting upravo na Kosovu...

...

samo ga merkam

Nabacane misli

Ni dobro ni lose, znaci sasvim zadovoljavajuce. Zima, prolece pa zima, nadam se poslednja za sad. Borim se sa jezivo ispucalim rukama, cuvam ih beskrajnim mazanjem kremama i nosenjem rukavica. Ruke hoce da govore. Da starim? :) Ili da se nisam dobra prema sebi.

Mislim o starim prijateljima. Ne bas starim prijateljima, nego bivsim prijateljima, drugovima, drugaricama. Puno njih je u skupu used to have. Bas ih ima.

Neko vece neko sasvim nebitan (ne flertujemo) kaze da mu je moje pojavljivanje spaslo citav dan i ledenu noc. Morao je da radi u jakni. Kaze mi "draga si mi puno.... ti se jedina uvek smejes, ovde u srbiji se niko ne smeje". Kazem mu "gazi me, ja cu da se smejem". Nobody knows...... Ne nanosim ja lose ljudima, nikad nisam (ili?!!!?). Ja sam tu da svakome kome otvorim vrata ulepsam nesto.

Neko vreme vec imam obnovljeni kontakt sa nekim bivse-emocije-on, sada ih nema (zaista mnogo davno), samo respect sto je uspeo da skotrlja ovaj tezak kamen koji zatrpava u rupu sve moje male related leptirice. Slusa neki kao hard bend, jedino po cemu su maroon5 ujedno i bolji i losiji je styling i skuplja produkcija. Ponovo nesto obecava (vidjenje, druzenje, pice), smesno je, nekada sam zbog neispunjenih obecanja i praznih reci isla da mu polupam auto. No ostao je nepolupan, nisam tacno znala gde stanuje.

Uvek mi nedostaje novca. Kako god da okrenem i koliko god da zaradim nekako se tacno potrefi da ne mogu da ustedim. Pokrijem ja mesec, ne skrtarim, ne razbacujem. Imam i neke stvari kojih se ne odricem (italiano) a kostaju. Cak i uvek na necemu ustedim, odreknem se, ali sa druge strane nesto neophodno iskrsne i sve dodje na svoje - nulu.
Radila bih uvece. Posle posla. Ne znam kako ni kada. Imala sam tezak dan ali se vise ni ne osecam nesto sjebano posle tako neceg. Valjda je tek ponedeljak. Sela sam u 9 i do 6 i 20 nisam digla glavu, preskocila pauzu, a posao nisam sav zavrsila. Poenta je da nikada ne mogu da kazem "ostacu dok ne zavrsim" jer se posao nikad ne zavrsava. On and on. Zaostaci cekaju sutra, nece da pobegnu, a ima i jedno 3-4 stvari za first thing in the morning.

nastavice se....

picasa update

Bila sam neraspolozena, ali sasvim malko, pa sam uzela da gledam fotke iz svog ogromnog My Pictures foldera. Oraspolozile su me. Usput sam neke fotke konacno podigla na pikasu, nista spectacular, ali ko voli da prati, ima par dogadjaja od poslednjih nekoliko meseci koje sam opisivala, ili nisam.

Beograd pod maglom

Novogodišnje veče

Good bye 2007

Ne, nisam napustila blog, nisam zapustila pisanje ni one koji ocekuju da nesto napisem. Desilo se to da mi je monitor nekako odapnuo i kako uporno odbijam da pazarim novi, ili polovan novi, cekam svoj da ga poprave vec duze vreme.

Dakle 2007 godina. Vec jakih par dana drzim u glavi ideju da treba da napisem neki kao izvod prethodne godine, kao sto sam to radila i ranije. Sad treba da se pobrinem da pazljivo reprodukujem sve ono sto sam smislila i htela reci, da ne propustim nesto bitno i...

Prvo da se nadovezem na zaostatke, tj nekadasnje ciljeve. Ostalo je nesto od one cuvene cetvorke rezervisane za dvehiljadesestu. E pa sada sam sve nadoknadila :). Desila su se putovanja, bila sam na moru, bila sam u Pragu, i nesto po lokalu. Nadam se da ce se putovanja nastaviti, imam puno ideja za sledecu godinu, mada imam i drugih zaista velikih planova o kojima cu pisati na kraju. Svakako nekih par dana inostranstva uvek moze da se skrpi. A onda ta stvar koju zovu najbitnijom - ljubav. Da li ne postoje reci za to ili ih je tesko srociti, ja ne znam, ali desilo se. Veliko je, ogromno. Nista ne moze iz ovog ugla kada je sve proslo da inspirise da prenesem tadasnje stanje. Kako samo nekoliko sitnica mogu da naprave od tebe ludaka, kako ti za nekog rade i srce i dusha i telo, kako je tu a u stvari nije, sve vreme znajuci da je on taj jedan a bez sanse za... To je to :) Ljuuuuuuuuubaaavvv!

Promenila sam posao. Stari je postao vise traumatican nego dobar, a onda opet ipak dobar, a u stvari i bilo je vreme za dalje. Zahvaljujuci savrsenoj nasla sam se na novom super radnom mestu gde sam za ovako malo vremena puno naucila, posao mi se dopada, dopadaju mi se kolege i radna atmosfera. Bilo je tokom godine ponuda, poziva, razgovora, interesovanja i ideja. I dok sam bila na starom poslu, i u prelaznoj fazi, a i dalje dobijam interesantne pozive. Mogu da primetim da ce radnih mesta u mojoj struci (i u skladu sa interesovanjima) biti sve vise narednih godina. Ipak mislim da je za sada ispalo najbolje moguce.

Pored ovih velikih stvari, puno manje velikih stvari nisam naravno zapostavila. Pre svega ljude - nove i stare, italijanski, provode...

A sledeca godina neka bude posvecena jednom velikom cilju, mom prvom stanu. Sem toga i posla trenutno me nista preterano ne interesuje u zivotu, da budem iskrena. Nadam se da cu pored ambicije imati ludu srecu, tacnije neke dobre okolnosti. Dogodine cu nastaviti da se pazljivije ponasam prema mami i da joj posvecujem malo vremena i stpljenja. Mozda je ne mogu izleciti ali mogu uciniti da se ponekad bolje oseca. Dva sata vikendom uvek mogu da nadjem, njoj prija da je van kuce, odemo na kafu, na lignje koje obozava, provozamo se. Prestala sam da se durim kad zabrlja, a ona vala bas ume da zabrlja. Samo jedna partija karata moze da ucini da se smeje i raduje kao devojcica. Nedostaje mi da su ljudi oko mene radosni, narocito ona.

Zelim da posle polaganja u februaru nastavim sa ucenjem italijanskog, konacno na B nivou. Moracu da postanem malo aktivnija u sportu i da pronadjem nesto fleksibilno i dovoljno adekvatno mom poimanju treninga. Razmisljam vec dugo i o izmenama svog komplikovanog rezima ishrane. Ponovo cu se nauciti da citam knjige - patim od "citam ali ne znam sta sam procitala" i "ne drzi me rec na papiru" sindroma. Zapravo vec sam zapocela sa terapijom i (skoro) svako vece procitam po barem jedno poglavlje knjige pred spavanje. Tako sam do sad vec procitala knjigu od dvesta strana. Mozda bi trebalo da pocnem da pazljivije trosim novac. Vreme je za novi tattoo, ili dva. Zelim i imam potrebu da upoznam jos ljudi. Nadam se uspehu na poslu i radicu na tome. Treba li da se zakunem :)

Zaista vam zelim srecnu novu! Srecan svaki dan. Osmeh na licu i optimizam u glavi. Zdravlje. Sa ovih par stvari imacete sve.

Artichoka i Twitter

stavila sam i to chudo, sva sam trendi :)
ali moram priznati da je prakticna stvarcica za ovakve sto retko pisu kao ja

sad sam puna mogucnosti... preko gmail-a sa posla, sa mobica iz auta ili pokreta, ili sa nekog dogadjaja... pratite pa cete videti koliko sam dosledna :)

artichoka dot net

Od danas blogu mozete pristupiti i sa adrese blog.artichoka.net, i sa artichoka.net i sa www.artichoka.net. Vreme je promena - a ovoj je odavno bilo vreme :). Naravno, stara blogspot adresa i dalje postoji - ako propustite ovaj post ili ako vas mrzi da menjate navike ili bookmarks.

Jesenji BlogOpen 2007

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual funkciji).

Za one koje samo interesuje kako sam se provela i koji ne citaju cele tekstove: da, izuzetno sam zadovoljna BlogOpenom i jako lepo sam provela vikend u Novom Sadu.

A sad full raport.

Od ranog jutra sam kasnila iako mi organizacija vremena obicno odlicno ide. Izgleda da je ta subota bila izuzetak. Ne samo sto mi nije bas bilo milo rano ustajanje, iako sam ranoranilac (mada ne ispoljavam to svakodnevno) - tj nije mi tesko da ustanem bilo kad za bilo sta, narocito kad je blog (ne neki konkretni nego uopsteno onako blog) povod. Slojevi garderobe, pakovanje stvarcica za tekuci dan i noc, provera kola, dosipanje vode, treba sprejati stakla da se ne magle, blabla, jao tek sam krenula a vec treba da sam u Zemunu :). Nema gotovine, treba dodati goriva, znaci prvo bankomat (ruznA iskustvA sa placanjem karticom na pumpama), sve u svemu obavim nekako sve to i kroz vise crvenih stizem na mesto sastanka sa saputnicima sa petnaestak minuta zakasnjenja. Izvinjenje jos jednom. Znam da ste se smrzli, ali zamislite koliko biste cekali da nije bila subota ledeno jutro kad nema zive duse na Bg ulicama.

Kako je Savrsena Dragana savrseno uspela da zaboravi svoju savrsenu muziku, bili smo osudjeni da slusamo neke moje diskove koji su zaostali po kolima. Suvozac je izabravo Madonu (sad vi pogodite koje bio suvozac). Auto se silno tresuljio sto zbog vetra spolja i grohotnog smeha iznutra. Sad bih to opisala nekom fensi naucnom metaforom, ali kako nisam sklona fizici na primer ne bih dai spadnem glupa. Hvala pogotku na tome (smehu), mogla sam da vozim do kraja sveta u takvoj atmosferi.

Najvece iznenadjenje je kad na OMV pumpi, dvadesetak Km pre Novog Sada, sretnemo koleginicu iz Beograda, a koja definitivno ne ide na Blogopen.

Lepa stvar se desila i kad smo stigli na Spens. Bilo je tu par mojih ex dragih studenata i nekako mi je bilo milo sresti ih i sto posecuju takve dogadjaje. A i sto pisu blogove i ove godine :)

Takodje, odmah mi se svidela organizacija, ne konkretno epitet organizacije, vec sto je ona ocigledno postojala. Atmosfera je nekako bila prijatna. Iako mnogi nisu dosli (sto nije lepo iz puno razloga) pa je sala bila poprilicno prazna. Bio bi pravi spektakl da je dosla barem vecina prijavljenih.

Preskocila bih ko je sta pricao, postoji program na sajtu Blogopena, a utisci su vec prosireni blogosferom, ali ukratko, svi koji su ucestvovali su imali korektnu i tematsku pricu. Ono sto bih morala da napomenem i pohvalim je "zvezda" Blogopena Stephanie MojIdol:) Booth. Devojka/zena koja je po zanimanju blog konsultant - neverovatno zanimanje, te dve reci su tako tesko spojive. Mislim, biti bilo kakav konsultant sa roze kosom...
Ne velicam njeno izlaganje - sve to sto je pricala nije nista novo, nikakvo prosipanje znanja, ali je njena zivotna, tacnije karijerna, prica veoma interesantna i slusala sam je sa zadovoljstvom. Sem toga, njen nastup je jako pitak i dopada mi se kako se izrazava, a svidja mi se i njen engleski :). Svakako, ne cudi me da je uspesna kao bilo kakav konsultant.

Publika mi je bila posebno interesantna. Hard core blogeri, rekreativci i eksperimentalisti, i konzumenti, pa cak i oni koji se ne bave blogovima uopste. Starosna struktura je tekodje bila sarolika. Tako smo imali gospodje od 50+ (nadam se da nisam omanula i otisla ka vecoj cifri od stvarne), koje ocigledno podrzavaju blog aktivizam i citaju blogove (nisam shvatila da li ih pisu ali mislim da ne), postavljaju pitanja i komentarisu izlaganja. Jedna od gospodja postavlja pitanja jasno koristeci blog izraze, za pocetak ne brka reci blog i post (diskusija koja se ranije tog dana razvila). Moja Mama (61) sigurno ne zna sta je to blog a kamoli post.

Radionice su bile onako. Moze se reci solidne. Cula sam par interesantnih stvari koje su mi manje poznate ili mi prosto nisu uvek na umu u prvom planu. Bilo je tu par interesantnih diskusija i pitanja i to je to.

Nakon radionica nisam prisustvovala panelima. Od mene dosta.

Posle se desila kraca poseta Radio Cafeu, a onda privatno druzenje sa nonblog personama.

Citav dan sam provela sa puno ljudi. Starih i novih za koje mi je veoma drago da sam ih upoznala. I drago mi je sto su neki ljudi pozitivno reagovali kada su culi da sam ja artichoka i sto su mi dali pohvale za blog, njegov sadrzaj i postavljali neka pitanja vezana i za stvari koje sam pisala, ali i za ponesto licno. Ljudi ocigledno vole da znaju ko i kakav neko stoji iza nekog web sadrzaja, sajber lika...

Ako sam nesto zaboravila, a sigurno jesam, drugi su sigurno vec napisali. Jedva cekam novi Blogopen!

choka i njen buduci kabrio

Artichoka u ocima umetnika

BizBuzz

Zagušljiva sala hotela Radon koji više podseća na gerijatrijsku bolnicu (što na neki način i jeste) u zapuštenoj minijaturnoj Niškoj Banji bila je lokalitet okupljanja ljudi u cilju održavanja jedne super konferencije BizBuzz.

Sala je zapravo sasvim retro, kao i čitava Niška Banja u kojoj se naslućuju sedamdesete i osamdesete s obzirom da od tad ništa nije ulagano i obnavljano. Dobra organizacija učinila je da sve funkcioniše super i profi i udahnula je staroj sali novi duh. Spoj modernog/IT/sajber i našeg omiljenog/starog/dobrog/socijalističkog. Organizatori su bili živahni i opušteni. Nervoze nije bilo, a posao je odrađen kako treba, sa njihove strane.

Banja je, što se moglo očekivati, jeftina :). Super izbor za skupljanje ljudi koji troše pare, a opet ne potroši se puno iako si svaki dan na kafama, sendvičima u kafani itd. U lokalnoj opštini/upravi za nešto/štagod, službenice igraju pasijans iako im kancelarije od ulice bukvalno deli samo staklo, a u susednoj poslastičarnici možete jesti (oni koji su probali rekli bi očajne) tulumbe, baklave, orasnice i slično za 20 dinara.

Lokalna kafana, udaljena više od 50 metara od našeg smeštaja i hotela :), bila je izbor druge večeri našeg boravka. Ne bismo se ni udaljavali toliko da nismo tražili lokal sa TV-om (radi utakmice) koji radi duže od 23. A da može da se jede, pije i da je iole pristojan. Kafana, tj Kafanče Banjče, je i više nego pristojno mesto, može se čak reći restoran na nivou, sa sređenim enterijerom, vrhunskom uslugom (nikada me nije služio simpatičniji i pristojniji, a pritom neuštreban i mlad konobar), odličnom hranom i dobrom ponudom pića.

Toliko o Banji. Od Niša ne videh mnogo, ali u prolazu deluje kao prilično ok grad, a sudeći po ljudima i firmama koji tamo rade i borave, prilično je poslovan, naročito u IT sferama. Prvo veče smo išli u Nišlijsku Mehanu (ako se ne varam oko imena) na klopu i isto smo izašli siti, napojeni i zadovoljni.

Društvo sa kojim sam išla je bilo super i ništa nije moglo da me smori ili iznervira. Smeštaj je bio privatan, donekle jeftin, malkice zapušten, ali prostran. Ali 50m od Radona :).

A konačno nešto o povodu odlaska tamo, tj o samom seminaru. Prvi dan smo stigli negde popodne, tako da prvih par predavanja nismo slušali. Stigli smo dok je predavanje držao Živaljević (Pakom), prilično oštar, čak možda i više nego inače, ali argumentovan, inspirativan, i pravi showman. Njegova predavanja nikako ne mogu biti dosadna ili uspavljujuća. To je već dovoljan plus. Ivanu Bureku nikako ne bih zamerila što je došao bez pripremljenog predavanja, već što je došao potpuno nepripremljen za takav jedan skup i sa bilo kakvom smislenom pričom. Što se mene tiče, iako je ružno reći, on je promašaj ovog skupa. Gorana me je iznenadila, pošto poznajem njene svetle trenutke. Ne znam šta je bio uzrok onako osrednje prezentacije na dobru, ali nadam se da je pad raspoloženja i energije privremenog karaktera. Miloje (McCann Ericson) standardno super za slušanje, bez obzira šta ima da kaže, a nešto korisno i dobro uvek ima. Nikola Marković (Društvo za informatiku Srbije) onako školski, suptilno i jednostavno, sasvim prihvatljivo.

Drugog dana smo uz veselog Mileta Kostića (Veza.biz) detaljno proučili šta su inovacije i ko su inovatori, treći ili četvrti put sam slušala Slobu Markovića (Centar za razvoj Interneta) sa pričom o .rs domenu, među jutarnjim predavačima je bio i Dragan Varagić - standardno dobar. Sa izlaganja Istoka Pavlovića sam izašla, nisam mogla više da sedim iako me jako interesuju copywriting teme, tako da očekujem video sa njegovog predavanja. Vratila sam se pred kraj izlaganja Srđana Košutića (Ellecta)- nisam saslušala čitavu priču pa neću da sudim. Onda slede dve sjajne priče koje se nadovezuju jedna na drugu, i dva sjajna predavača - Jan Jilek (Xclaim) i Rade Tričković (httpool) sa odličnim nastupom i jako, jako korisnim informacijama.

U petak je Microsoft "ispalio", a Telekom je imao dobru temu vezanu za kreiranje sadržaja na Internetu, što mene ekstremno zanima, ali kao što smo mogli očekivati diskusija se pretvorila u "Telekom hejt", pitanja vezana za monopol telekoma, nerazvijenost infrastrukture, nemogućnost uvođenja ADSL-a u svakom delu Srbije i cene usluga :S. Baš šteta za takvu dobru temu. Ja bih jedan ceo seminar posvetila samo kreiranju sadržaja i copywritingu :). Kako se diskusija produžila na naredna dva predavanja i predstavljanje E-starta odlučili smo da krenemo nazad za Beograd.

I bez ovog mog zaključka naslutićete i sami da sam zadovoljna svojim putovanjem, boravkom van Beograda, saputnicima, konferencijom, predavanjima i predavačima, ljudima koje sam upoznala ili srela a jesam ih ili nisam videla skoro. I naravno, jedva čekam neki novi događaj - jedan je već u najavi - BlogOpen ;). Vidimo se tamo!

Pročišćena

Osećam se bolje. Sveža sam i energičnija. Normalnije spavam, bolje se hranim i pijem više vode. Šetam skoro svaki dan. I po kiši i kako god da je. Dišem filmove a počinjem i knjige. Čitam po Internetu stvari koje me interesuju, skoro kao pre, novosti, blogove, pa i svoj češće popunjavam. Doživljavam ljude lepo, a srećem i nove i stare. Doživljavam neke nervoze i leptiriće bez ikakvog razloga. Čisto intuitivne. Cupkam na stolici, ne znam šta mi je, ali ne brinem da je to predosećaj nečeg lošeg.

Radnim danom ostajem do kasno budna - izađem ili uživam kod kuće. Svaki dan sam na pijaci posle jutarnje kafe. Rašćišćavam stvari sa samom sobom i imam jaču i realniju viziju Svog budućeg nečega. Iako nije u pitanju skora budućnost, detalji u vezi toga se nekako kristališu i ideja mi je sve poželjnija. A samim tim mi deluje i vredno truda i verujem da ću uspeti.

Isto tako raščišćavam sebe i odlučujem da se nikad više ne zaljubljujem i ne petljam sa nekim ko ne polaže pažnju i koga nije briga. Čitajući blog AuroreBorealis sam još sigurnija da sam u pravu. I još - pa šta ako na jednog tebe dolazi šest žena. Shvati da si im ti slamka spasa i da sigurno nisu sa tobom zato što si kvalitetan muškarac, žene uzimaju prihvatljivo od onog što im je dostupno. I to kad zažmure na oba oka. Ni sama ne znam zašto to radimo. Valjda smo namerno glupe a vi namerno namazani. Tako jedni drugima brljamo oči i uzimamo/dajemo neke sitniše. Ali sve sa merom. Ko će više da se omasti a manje da uloži.

Dobro mi je, i ako pitate za recept zašto mi je tako, mislim da vam se neće dopasti. Preporučujem da svakako preispitate sebe i sve oko sebe (okruženje - materijalno, prostorno, kao i ljude) i da pronađete svoj put ka dobrom. Dobro se dobrim vraća. Daš sebi dobro i dobro ti se samo daje :)

Događaji koji će obeleziti ostatak oktobra

Bliži se vikend, subota trinaesti i veliki događaj za ljubitelje automobila, naročito Hondi. Pošto sam i sama ljubiteljka istih (automobila, naročito Hondi ;)), neću propustiti ovaj skup i očekujem sasvim super druženje i fenomenalno proveden dan uz Honde i Hondaše.

Pred kraj meseca, 24 - 26 oktobar je u pitanju, vreme je za malo elektronskog poslovanja, sajber svega i svačega, IT ljudi i svega pratećeg. Događaj se zove BizBuzz, održava se drugi put na jugu Srbije, ovog puta u Niškoj Banji (prošle godine u Nišu). Pošto na prvom nisam bila, nisu me pustili sa posla, a ove godine nema ko da me ne pusti sa posla, mislim da ga neću propustiti ;).

I konačno, nešto što čekam od avgusta. Moja omiljena igračka, LEGO, u koaliciji sa manje omiljenom igračkom Barbikom, stiže u Beogradsku arenu u vidu velike svetske izložbe 26. oktobra. Informacija da će biti više od hiljadu eksponata je meni dovoljna da mi se zavrti u glavi i da se radujem kao da imam dve banke manje. Izložba će trajati do 18. novembra, ne sumnjam da ću je postetiti možda i više puta.

Predložite i vi neki događaj.

razlog sto ne pisem

Zeljno ili iz dosade ili navike ocekujete da napisem nesto novo. Razlog sto sam bez reci je taj sto sve sto mi se desava je previse licno da bih o tome pisala na Netu. Iako blog i jeste u ovom slucaju licne prirode, uvek kada pisem licno drzim se neke magle i paucine. Cak i kada pisem o licnim stvarima to je bas bas nista - samo nejasno, povrsno i uopsteno doticanje nekih stvari.

Ako se brinete kako sam, dobro sam, osecam se lepo, zivahno i poprilicno energicnije nego inace. Volim sve sto me okruzuje, narocito ljude, jer mi cine lepo, dobro se osecam sa njima, izbegla sam sve one frustrirajuce iz bliske proslosti, a otarasila sam se i velikog emotivnog tereta.

Ne znam sta nosi sutra ali barem nema nikoga da me zagadjuje.

Jedna je Majka

Hvala

Zakljucak - zasto su muskarci fizicki snazniji pol?

Ovo sam morala da podelim sa sirokim auditorijumom. Naime, muskarci su takvi, da kada bismo mi zene bile jace od njih, non stop bi od nas dobijali batine :)