Blog jos jednom u dnevnoj stampi

Uz jedan ovakav podnaslov: "Растућа популарност блоговања доноси нова искушења класичном новинарству"

Poenta, tacnije povod teksta mi je nebitan, neki glupi skandal... Ovo je za one koji ne vide stvari dalje od svog nosa, i koji i dalje misle da je blog samo necija ekscentricna skrabotina.

"Блоговање је, наиме, постало нови медиј и раст популарности ове врсте комуникације изазван је незадовољством многих класичним новинарским производима. У својим реакцијама, читаоци-блогери износе критике на рачун новинара, указују на чињенице које су они намерно или из других разлога изоставили, или су их уредници цензурисали. У блоговима се, затим, могу наћи информације које никад не би биле објављене у штампи или електронским медијима. Типичан пример за то је недавно обелодањивање чињенице да је музичка продукција чувеног „Сонија” у своје музичке дискове тајно уградила програм који је шпијунирао компјутере корисника (да би спречио неовлашћено копирање) – у блогу једног експерта, после чега је компанија била принуђена да се јавно извини и, наравно, прекине ову праксу."

i jos jedna informacijica:
"У Америци, на пример, од 80 од 100 највећих листова на својим интернет издањима нуди блогове својих репортера које читаоци коментаришу."



Izvor/Ceo tekst: danasnja Politika

E kao...

Sve oko mene (nas) je sa prefiksom E, moja struka, okruzenje, svakodnevica... Sve je elektro, elektronski, E-nesto, E-svasta... elektronsko poslovanje, elektronsko placanje, e-banking, e-magazin, (jedini magazin koji i dalje citam u papirnom izdanju), e-books, e-communities, E-trgovina ;), cak je i E.T. (iako nema veze sa "elektro" ali setih se i toga) snimljen godine kada sam se ja rodila (1982). Kad na to dodam digitalno i sajber i jos ohoho vezanih pojmova koje sad imam na umu mogla bih citav ejbisidi da svedem samo na "savremene" pojmove. I sve je to sasvim super, da ne pomisli neko da je ovo kritika modernog doba.
Priznajem da prva stvar na E koju sam zelela da opisem nije nista u elektro maniru vec je to jedna moja strast zvana Enterijer. Zasto strast? Ja sam istinski zaljubljena u enterijere, u (zatvorene) prostore, namestaj. Pri cemu "zaljubljena" nije nista figurativno vec pravo osecanje uzbudjenja, uz sirenje zenica, cerenje do ushiju, znojenje dlanova prilikom prisustva ili vidjenja neke fine prostorije ili komada namestaja ili neke prakticne upotrebe zivotnog ili radnog ili bilo kakvog drugog (zatvorenog) prostora. Priznacu da imam i jednu "falinku" (nekolicina ljudi je u to upucena i zapravo su to smatrali jako sarmantnim) u smislu da skoro svaki put kada se nadjem u novoj prostoriji ja se zamisljam u njoj, svoj zivot, boravak, svoje uredjenje, gledam sta mi se dopada i sta bih promenila i sta preuredila ili kako bih od postojeceg napravila nesto po svom ukusu, ili cak kako bih potpuno uredila taj prostor od nule. Onda sve to isto ali u skladu sa osobom koja tu zivi/radi/stagod... A sve to tako naivno, skoro detinje zaludjeno posto svakako nemam nikakvog obrazovanja iz te oblasti. Poenta je da volim prostorije sa smislom. Ne prihvatam "daj sta das", "tu se samo prenoci" i slicne izgovore. Valjda zato sto smatram neophodnim da ljudi u sve sto rade unesu sebe, pa je logicno to raditi i sa ambijentom u kome smo. Svaki prostor zasluzuje paznju, svaki covek zasluzuje prostor na/u kome je radjeno. Moram li da napominjem da se davim i ludim nad casopisima o arhitekturi i enterijeru, katalozima namestaja i sl.? :D

Pomalo razocarana

Setih se jos sinoc, ili je to bilo jutros (danasnji dan mi je izuzetno dugacak s obzirom da sam jutros ustala u osam) jednog teksta koji je visio na mom prvom sajtu tamo negde dvehiljadeineke godine (prve rekla bih). Interesantno bi mi bilo da ga prebacim ovde s obzirom da blog citaju ljudi koji me znaju 2-3 godine najvise, ako me uopste i znaju :). Pisala ga je moja drugarica Natasa koja me zna, pa svega od 1. septembra 1989. godine :)(jedan sajberpoznanik mi nedavno tugaljivo izjavljuje "ja nikada nisam imao nekoga kao ti Natasu"), i mislim da bi mu (tekstu a ne sajberpoznaniku) bas bilo mesto u ovom mom dnevnicicu. Ne vredi prepricavati... Pretrazila sam ceo komp i bice da sam u nekim blesavim naletima velikog HDD spremanja taj sajt izbrisala. Na netu ga takodje nema. Malo mi je down zbog toga, webarchive mi ne pomaze. Za utehu, i skretanje misli, posveticu se malo otkrivanju nekih novih blogova s obzirom da dugo nista novo nisam ubacila u svoj feedreader i bookmarks.

"Devizeeuroosamdesetpet"

Danas u blizini Bajlonove pijace, a verujem i na drugim pijacnim i ostalim prometnim narodskim mestima u gradu.