ne volim ljude koji mi skidaju osmeh sa lica

zvanična poseta

dobro veče dragi ljudi. lepa je ova zelena pozadina.
danas me napao ker. i ujeo. tri puta. kada sam išla u prodavnicu. to je baš loše jer ja sam uvek volela psiće i sada ću možda od njih imati fobiju.
osim toga imam sve neke ružne tragove po nogama. od zuba.
bas su zli ti kerovi. na žalost.
jeste, slažem se, bezveze je ovaj post. ali ja ne volim da pišem o događanjima već o razmišljanjima. pa pošto sada nemam rekreativna razmišljanja, već više na temu projekta koji pišem za ispit i još nekih drugih sličnih, onda moram da zapostavim ovo sranje.
ipak, ako još uvek neko ovo čita, može da predloži neku svoju temu. o čemu bi voleli da ja razmišljam?

gde ode?

Taj post beše sasvim ok. I ne tako interesantan i informativan, ali ipak dovoljan da popuni i obnovi sadržaj s obzirom da već neko vreme ništa ne pišem. Beše to post o proleću, prilično dnevnički nastrojen, ali koga briga. Ionako sam ga izgubila. Napisala sam nešto, ne sećam se tačno, ali spomenula sam previse pića, previše izlazaka, premalo emocija. Sad ne zvuči tako kako treba. Ali ne pišu mi se ponovo iste stvari. Žao mi je, uskraćeni ste za jedan totalno nikakav, ali ipak post.