2013 : Jedna godina dve velike skole

Posle vise uspesnih kolokvijuma polozila sam prvi veliki ispit iz donosenja pogresnih odluka.

To sto sam ja sebi uradila je za naucni rad ali skola je skola. Nekad se placa vremenom, nekad zdravljem, nekad parama... Ja sam bogami debelo preplatila razlicitim sredstvima. Ova odluka je zaista bila uzasna samarcina koju sam zavalila samoj sebi pa ne mogoh da se opasuljim mesecima. U ovakvim situacijama subjekat nauci lekciju, al mora mnogo da prepliva uzvodno pre nego sto pocne da biva lakse. Ne nizvodno, samo lakse. Doneses jednu losu odluku i eto te u govnima preko glave, usranog raspolozenja, bez volje za bilo cim, bez para, ironican si, drzak i mracan, nepodnosljiv...  Sve ti se okrene u zivotu (i stomaku): navike, ponasanje, osecanje, odnos prema zivotu i drugim ljudima i pre svega samom sebi. Naravno da u takvoj situaciji ni druge okolnosti ne krenu na tvoju ruku (Marfi).

Pa eto, ako ste mislili da losa odluka ne moze da bude tako losa, razmislite dva puta, jer posledice losih odluka nikad ne dolaze same :)

No, eto me ko feniks. Nisam sad ja nesto kao donela najbolju odluku u zivotu i ispravila krivu Drinu al barem se mirnije spava. Jedan korak napred.

Zakljucak: nije da trazim opravdanje za svoju glupost al mozda nekad i moras da napravis ogroman korak unazad da bi se vratio tamo gde si bio i da bi nastavio napred?

Takodje, doktorirala sam u jednoj drugoj oblasti, verovatno (cuj verovatno!) mnogo bitnijoj! Ovo je bila prva godina (moram da ubacim onaj klise "od kada znam za sebe", ili bolje ne?) da sam od pocetka do kraja bila okruzena samo valjanim ljudima. Sto znaci da sam uspela da nemam susrete sa zlicama i dusmanima - cak i u situacijama na koje ne mogu da uticem, kao sto su posao i ostale neminovne situacije u kojima smo okruzeni homosapiensima. Uspela sam da iskljucim iz zivota neke ljude kojima tu nije mesto, bez da trepnem, bez obzira na to koliko oni kao "bliski" bili. Tako da, da, bilo je kracih susreta za koje bih volela da se nisu desili, nikad, ali sam ih shift-delete. I ne dam im da se ponove. Ostatak, cista desetka.

Zakljucak 2: ponosim se sobom - kad kazu sa kim si takav si i kad pogledam koga sve imam, skontam da sam totalni car :). Mozda se stvarno dobro dobrim vraca?

U 2014 samo zelim da vise verujem ljudima. Ali i sebi.

Da ne razocaram: novogodisnji post

Iz 2012 izlazim zadovoljna, u 2013 verujem ulazim u istom (a verovatno i boljem, ili bar bezbriznijem) raspolozenju.

Nedavno sam sumirala 2012 u par reci: nekoliko lekcija o ljubavi i drugarstvu, zacinjeno sa malo putovanja.

Dodala bih na to i neke promene koje su se desile.

Zvuci kao sranje, jbt kako to cela godina da se smesti u nekoliko reci. A u stvari kad sama procitam izvrtim sto dogadjaja, osecanja, utisaka, novotarija, veselja, uspeha, neuspeha (za koje me bas briga!), neraspolozenja koja sam zaboravila i koja su mi sad smesna, "losih" vesti koje sam prihvatila sa osmehom i koje su mi donele nesto novo i dobro.

Proslogodisnje zelje sam manje ili vise ispunila, mozda vise manje nego vise ali sam zadovoljna :)

Obisla sam severnu Italiju, deo Austrije, Temisvar :), bila na moru dva puta (i treci put u novembru), malo obilazila Srbiju, podosta vremena provela van Beograda, celo leto u Valjevu i kao slag na tortu napustam 2012 i docekujem 2013 u Hamburgu. Odakle i pisem. Vrlo zadovoljna, opustena, nasmejana, medju fenomenalnim ljudima i sa casom predobrog piva. Posle odlicne setnje, sopinga, klope itd itd :) mnogih drugih stvari koje nisu tema ovde.

Provela sam podosta vremena sa dragim ljudima, sa dobrim prijateljiima, ostvarila neka nova bitna i prijatna poznanstva, ma sa svakakvim ljudima, postala mnogima draga, a mnogi su i meni... Imala sam definitivno mnogo vise slobodnog vremena nego ranije sto je ocigledno imalo podosta uticaja na moj drustveni zivot. Nekoliko ranijih poznanstava je preraslo u prava velika i iskrena prijateljstva. Al ono stvarno, stvarno.

Promenila sam stan, promenila posao. Konacno. Znam da je to bilo na nekoj goal listi od pre par godina, pa eto, desilo se, prinudno ali kao dobra stvar. Ako zanemarimo finansijski momenat. I ako se uzme da je to at the moment jedini minus oko cele te stvari, moze se reci da je posao trenutno na pozitivnoj listi mojih zivotnih momenata :). Ne kazem da je bilo easy and smooth jerbo je bilo veoma teskih momenata, u pocetku narocito, cesto sam imala dileme, nesigurnosti, nisam uvek bila zadovoljna, ali trenutno imam sve vise onih momenata kada idem zadovoljna na posao i kada sam zadovoljna tokom radnoh dana (i ne mrzim previse nedelje i ponedeljke i ne odbrojavam dane sate i minute do petka u 17h) nego onih mrak momenata. 

Pisem i pisem sve i svasta i drobim detalje kako bih izbegla da pisem o onim ljubavnim momentima koji su zacinili godinu. Malo sam diskretna po pitanu iznosenja intimnih i osecajnih stvari medj javnost. Bilo kako bilo, dve "stvari" su se desile i nisu ispale kako treba ali kapiram da je tako nekako i trebalo da ispadne. Kako god okrenes OK sam sa svim tim. Jedna stvar od samog pocetka nije bila moguca ali je bila (i jeste jos uvek na svoj nacin) emotivno iskrena i intenzivna. Ostvarila se na jedini moguci nacin te mogu da kazem da je prica kompletna. Postoji i dalje u nekom svom prijateljskom obliku i to je sasvim ok.

Druga "stvar" je dosla u paketu sa drugim nekim momentima te je isto bila intenzivna na neki svoj nacin a isto tako ocigledno predvidjena da bude prolazna. Ono sto je bitno je da su oba puta bili u pitanju ljudi koji su na svaki moguci nacin drugaciji od mene i mog okruzenja i svega onoga kako ja zivim i funkcionisem. A opet, neke sasvim druge stvari su uticale da se te price ne ostvare. Inace su/bi funkcionisale sasvim kvalitetno sa svim tim razlicitostima.

Ova druga je takodje propomogla da preko ove prve lakse predjem kao i preko gubitka posla i trazenja novog itd. Generalno svih tih retkih momenata kada ja nemam potpunu kontrolu nad svojim zivotom i ne znam sta radim i sta hocu. I nije me bilo briga za bilo sta od svega toga. Bilo je sasvim dobro tako kako jeste, jer bio je tu kao taj koji cini da svi ti detalji i momenti ne budu teski. Na kraju svega toga izasla sam sa puno nekog dobrog nogog samopouzdanja, nekih saznanja u vezi sebe same, u vezi toga sta mi tacno treba i sta tacno hocu. Pre svega, nema nikakvih negativnih osecanja niti negativnih razmisljanja. Prema bilo kome.

I sta sam naucila? Naucila sam da iako osecas, zelis i smatras da si nekome prijatelj ne znaci da to i jesi jer on to mozda ne ocekuje il ne zeli od tebe. Sem toga, neko ko te smatra i naziva prijateljem ne mora biti tebi to isto i ne moras od njega ocekivati prijateljstvo. Kazu da je covek vredniji sto vise prijatelja ima a ja kazem da je jos i vredniji sto ga vise ljudi smatra prijateljem.

Tesko mi je da pisem ovde dok slusam muziku, pijem, jedem, pripremam docek, slusam ljude i razne jezike, pricam, razmisljam sta cu da obucem i razmisljam o tome gde da sakrijem svoje unuce jegera od halapljivih zednih gostiju za koje ne znam ni kada dolaze i da li ce doci pre nego sto se istusiram, obucem i nasminkam. Nije trebalo da ostavljam pisanje bloga za 31.

Specijalni pozdrav za anonimusa.

Srecna nova i sami si pozelite sta vec treba.

zasto ne pisem blog?

zato sto ne primecujem stvari iz spoljnog sveta, van posla i van teretane i sebe, dovoljno da bih pretocila u misao i tekst. zato sto se ne krecem u spoljnom svetu i nemam gde da primecujem i dozivljavam. zato sto se vozim autom i ne idem "medj ljude". zato sto slobodno vreme provodim za "izlazak" u kupovinu. u hipermarket, jer je pijaca skupa. zato sto sve sto mislim je previse unutrasnje da bi bilo verbalizovano za javnost. zato sto me ne zanima politika, estrada, moda, dogadjaji, tudja dvorista i komsijina krava. i nemam misljenje o svemu tome.

ljudi odlaze i dolaze i odlaze, i vrate se ali se ne zadrze. neki dodju do vrata i odu. ili vrata ostanu zatvorena.

ponekad hocu da ih otvorim, uhvatim se za kvaku, ali me los predosecaj spreci da to uradim. mislim da ne treba uvek da mu verujem i da treba da pruzim sansu ali uglavnom ne uradim to.

i nikad nisam bila bolja prema sebi, dosadnija drugima i sa malo ljudi koji me okruzuju a nikad manje usamljena. to stanje skoro da vise i ne poznajem. kao ni gomilu (osoba) koju sam poznavala. davno ili skoro.

zivim za sebe, stvaram za sebe, borim se za sebe i radim da bih putovala. kretanje. svaki dan nesto dobro za sebe. korisno je dobro. zdravo je dobro. tvrdoglavo je dobro. ne je dobro.

i ovo je podosta unutrasnje i sasvim visesmisleno, svesna da ce biti vecinom pogresno shvaceno, ali ovaj blog je ionako izgubio svoju publiku odavno :). zapravo sam htela reci da sam super sasvim, a vi? :)

Godina nova - postujmo tradiciju

Na prelazu 2011 u 2012 ne mogu a da se ne setim samo onih lepih, a bilo ih je milion, malih stvari. Putovanjca, osmesi, ponovni izlasci i neverovatni provodi, napustanje samoce, cudesno leto (dva letovanja, puno druzenja, blejanja i tracanja, pre svega muskog dela populacije, sa dragom drugarkom), oslobadjanje raznoraznih tereta, uspesi: poslovni i sporstki :). Tri svadbe mnooogo dragih, bliskih ljudi, kumstvo...

Muskarci me vole, zene jos vise - pre svega moja najlepsa i najludja :)

Neki ljudi su otisli u bolje (ura), neki su otisli iz mog zivota (ura ura) mnogi su u njega svratili ili usli i ostali. Neki su jako mili. Neki su mili stranci :). Pojavio se i pred kraj godine kao jagodica na vrhu neko Takav - nekakav - cudan - opasan - bezopasan ni od kuda i nicim mi cini dobro i cini dobrom ;)

Godina je pocela lepo a pred kraj je pocelo da kulminira :)

Promene prijaju i dalje.

2012 je prestupna sto znaci da imam jedan dan vise da uradim nesto lepo za sebe... Planiram, priželjkujem, očekujem putovanja (za sad Venecija, Hamburg, Berlin, Sofija, Spanija/Kanarska ostrva... mozda neki Stokholm...), puno druzenja, izlazaka, kvalitetne komunikacije, mnooogo manje stresa na poslu i da dizem svoju tezinu na cucnju :)

Srecna nova malobrojnima koji ce ovo procitati :) nek vam se ispuni barem vecina zelja a ispunite i vi drugima poneku ;)

Nova godina 2011.

Ovaj blog se pretvorio u yearbook. Zapravo cak sam pocela i da selim blog na WP (ak neko zna kako da se preselim a da mi se ne pojebu Vukova slova nek ostavi comment) pa bih kao mozda i nastavila sa pisanjem. I razmisljala sam onda a o cemu bih ja to pisala, vezano ili nevezano sa onim sto sam pisala do sad. Da ne bude tematski blog, vec da ostane pravi licni blog kakav je od samog pocetka, i kakav sacica ljudi voli da procita, ne da bi zabadala nos u moj zivot, vec zbog mog nacina pisanja, radi zabave i razbibrige. Razmisljanje do sad nije rezultiralo, tako da cu ovom prilikom samo nastaviti tradiciju novogodisnjih postova.

Ove godine sam sazrela, odrasla. Sada sam druga ja u odnosu na onu mene pre tacno godinu dana. Neka prekretnica se desavala u meni i oko mene, sto svesno i sa namerom i trudom, sto spontano - bioloski ili kako vec.

Ne znam ni da li da pocinjem da sumiram dogadjaje, malo je sramota: nula izlazaka, ne bas puno novih poznanstava, nikakvo napredovanje u profesionalnom smislu, cini mi se ni jedan edukativni dogadjaj. U stvari nije me sramota, to je moj zivot sada, koji zivim bas onako kako zelim.

Od zelja i ciljeva koje sam postavila pre godinu dana ispunila sam sebi snowboard wet dream :), u Italiju nisam otisla, trenirala sam vredno, a firma je i dalje u ideji i planu. Bitno je da nisam odustala :). Sve u svemu zadovoljna sam ishodom. Zadovoljna sam u potpunosti. Sada i u ovom trenutku.

Izdvojila bih par bitnih stavki:
- Skijanjce u FR: duuuug duuuug put po EU, ludilo, letenje i kotrljanje na dasci, sati Pictionary-ja, malko alkohola, odusevljenje Nicom i Monte Karlom, odlicni ljudi, citav odmor bez i jedne zamerke
- Izleti i voznjice do Tare i okoline, do Divcibara, po Avali, tamo vamo
- Letnji godisnji i super lepo i super kratko letovanjce u Herceg Novom, koji mi se super dopada, sa super prijatnim drustvom
- Preseljenje u "moj" super stancic na periferiji :)
- Neki popravljeni i neki pokvareni odnosi sa pojedinima
- Gomila odgledanih filmova i gomila pojedene gresne ali happy hrane :D
- Lepo zdravlje :)

Za 2011 si zelim:
- Puno srece ali jos vise pameti
- Jos vise da volim i pazim sebe
- Da uradim nesto sa poslom
- Da putujem
- Da se provodim
- Neke brutalne pare i jedan Clio Sport :)

Pozdrav zalutalim citacima i srecna vam nova!

2009 -> -> -> -> -> -> 2010

Ranije sam imala naviku da oko svake NG ispisujem rezime na blogu. Cini mi se da sam prosle preskocila tradiciju a sada, pa nekako imam inspiraciju :)

Iako ne bas neki tradicionalista, niti verujem u simboliku staro - novo, vec nekoliko meseci zivim u tom psiho tripu "samo da prodje" i ocekujem novu godinu kao nesto, bilo sta novo.

I kako se blizi taj 31 decembar ja sam sve opustenija. Iskreno, radujem se novoj godini, ako nista drugo, onda zbog slobodnog petka koji spojeno sa vikendom daje tri spojena neradna dana. Ura!

Osecam se umorno. Nisam neispavana ili preterano fizicki aktivna, tj iscrpljena, vec sam nekako isprazna i neenergicna. Treba mi "nula i nista" i sto vise neobaveza i neradnih dana. Takvo stanje mi prija.

2009. je (bila) jebeno naporna godina. Ljubav, zdravlje, situacije, posao, bilo je padova i padova a uspona tek toliko da mogu opet da omanem :)

I da sumiramo pros&cons:

1. Bila na Kubi :) (i jos nisam napisala putopis huh)
2. Kupila auto - ukrali ga - pronasla ga - prodala ga
3. Promenila posao jer je na starom bilo lose (zbog istog sam i bila jako pukla) i sad radim nesto sasvim drugo (smartphone sw) - mozda sam zbog toga dosta manje na webu
4. Majka mi je bolesna
5. Raskidala (ostavljana) vise puta - mirila se isto toliko :)
6. Operisala sam se (nije nista opasno ali je neprijatno bilo)
7. Bila u odlicnoj formi krajem prosle godine a ove se podosta zapostavila sto me ne cini bas samoponosnom :)
8. Isla na krace proputovanje sa Bojanom i odusevila se Tarom i Bosnom (i jos uvek nisam okacila slike)

Sledece godine hocu da iskoristim pasos, da proputujem Italiju. Da vozim snowboard u februaru. Da se vratim u proslogodisnju formu. Da otvorim firmicu, da ispravim neke sopstvene krive drine i meni dosta :)

Srecni praznici (ako se neko jos uvek zadesi na ovim stranicama)!

Kradja deo drugi (dokaz u rukama)

Plagijat vs original.