28.8.05

Odjavljujem se

Idem na bloggerski odmor. Blodmor. Rešila sam da po kratkom postupku završim projekat. Dala sam sebi deadline - otprilike kraj prve nedelje septembra. A onda ću da prijavim diplomski. Hoću i to da otresem. Ima tu još nekih stvari, još neki smrtni slučajevi, ja bolesna ko zmaj, bodu me antibioticima svaki dan. Neke ljubazne ili neljubazne tete.

A sad priča iz realnog života. Pitaju me ljudi šta radim, kažem da pišem projekat.
Neko: "Na koju temu?"
Ja: "Blog"
Neko: "Šta?!?"
Ja: "Web dnevnik"
Onda tišina, ili menjanje teme...

Vratiću se ja...

Predlažite neke teme za diplomski.

17.8.05

Vreme velikih odluka

Došlo je vreme opredeljenja, ozbiljnih. Kao i svakih par godina. To su oni trenuci izbora skole, fakulteta, posla, prebivalista, supruznika... nesto ka cemu se uputimo da bismo posle par godina mogli da pricamo o tome kako nas je sudbina navela na to i to sto nas je snaslo.
Ovoga puta dilema je: produziti obrazovanje ili ne. Nakon mog nesrecnog studiranja (u stvari studiranje je bilo veoma happy happy, dok o vets-u necu pisati ali uglavnom se na to odnosi ono «nesrecno») mogu izabrati jos jedno nesrecno studiranje ili se upustiti u avanturu zvanu karijera. Za dva meseca bicu ing. Imam jos 2 godine do dipl. Nesto, a posle toga jos 2 da bih bila mr. Realno nemam novca za toliko obrazovanja i za glupe pokusaje ako to realno ne zelim, ali nikako necu zbog novca odustati. Nego koliko ce mi zapravo to kasnije znaciti. Lose je doci do neke xy titule i onda shvatiti da mi to zapravo nista ne znaci. Sa druge strane tu je logika "zasto da ne ako mogu".
Ono sto mi je jasno je da to za sobom vuce jos koju godinu vucaranja po roditeljskom domu, drndanje na profesore i poneko stresno spremanje ispita. Sa druge strane jos mnogo zezanja, prijatelja i osecaja slobode i mladosti i neodgovornosti kad god to zelim. A onda za 4 godine imam 27, mr ispred imena, i? Da li mi to znaci? Jok.
Sta ja zelim u svom divnom zivotu?
Jesam li karijerista? Jok. Ako to podrazumeva 15casovni rad svakoga dana, vikende i 2 nedelje godisnjeg, non stop razmisljanje o poslu u slobodno vreme i sanjanje istog. To nije sloboda, a ja uglavnom nju zelim.
Privlaci li me glamur, bogatstvo, status, moc? Jok. Zelim dovoljno novca da mogu da platim racun, klopam, izadjem, da natocim gorivo i da proputujem na bilo koji nacin kada god imam vremena, a zelim da ga imam za putovanja, sport, hobije i prijatelje (ako oni budu postojali). Ne zelim veliku kucu, skup auto, putovanja prvom klasom i hotele sa 5 zvezdica. Stvarno to ne zelim. Potrebno mi je samo da se snadjem, da mogu sebe da izdrzavam i da kupim ono sto mi je potrebno. A to nije nista glamurozno i prestizno. Skupa odeca, fensi telefonici, tretmani u kozmetickim salonima.
U subotu sa milicom sam razgovarala o tome da, cak i da imamo 10x vise para nego sto smo imale to vece za izlazak, provodile bi se identicno.
U stvari dilemu cu lako resiti, nego se pitam, ima li ljudi u ovom gradu koji su srecni onim sto imaju i koji ne kukaju svakodnevno, niti zavide drugima, niti misle da su sve cice sponzoruse, koji teze vise slobodi nego bogatstvu, koji su svesni da je bogatstvo nerealno i da se retko i tesko ostvaruje i da materijalno donosi zadovoljstvo, uzivanje ali nije osnova za srecu, da sve sto ja posedujem nosim u sebi, imati znanje je mocno ali misljenje je ipak neprevazidjeno? Ili ja nesto lose rezonujem?

11.8.05

Bojanovi stavovi o onome od čega je nastradao

Da podsetim... Bojan je krenuo na prvu utakmicu svog tima u prvoj ligi. Igrali su protiv Zete a ubili (zaklali?!?) su ga Radovci.

Video klip - uspomena na Bojana Majića

sa foruma invalida

"Evo ovako ljudi blizi se istorijski cas naseg prvog pojavljivanja u I ligi...
Igra se u Golubovcima,tako je zreb hteo...
Prema tome svi u Golubovac da pokazemo koliko VOZDOVAC ima vernih i brojnih navijaca...
Na prvom mestu je odanost,to ne smemo zaboraviti.
Kako ce se ici,to ce te vremenom saznati,polazak je u petak uvece 05 avgusta...
Svi pozovite svoje drugare,prijatelje,rodbinu(babe i tetke obavezno),ali sve bukvalno sve...
Pokazite koliko volite svoj klub.Neka svako od vas iscima bar 2-3 coveka i bice nas na gostovanju mozda i preko 100...
Zamislite tako nesto...A nije nemoguce,samo se pokazite kao pravi ZMAJEVI..."

"...JA ZA VOZDOVAC SVOJ ZIVOT DACU,ZA NJEGA VECNO JA NAVIJACU..."


sa foruma tribina.co.yu

"...brojni incidenti,bodenja,cak i ubistva u ime navijackih grupa samo su pojacali ionako negativnu sliku o nama navijacima(nazalost)
setite se ne tako davnih dana kad su navijaci bili inicijatori promena u drustvu,kad su doprineli obaranju jednog rezima,branili srpstvo u poslednjim ratovima,samo se setite tih dana
tada nije bilo bitno ko je ciji navijac i za koji klub navija,koji klub voli..."

"...edukovati mladje navijace kako da se ponasaju u odredjenim situacijama,cak i u situacijama koje su opasne po zivot(jer iskreno ako neko misli da je ispravno nekom oduzeti zivot u ime fudbala taj je necovek i treba ga staviti na stub srama i izolovati)..."

"...Sto se tice U.F. svaki respekt prema vama,bili ste uzor mnogim manjim grupama i postovanje prema vama postoji.Vasa starija ekipa je jedna od najjacih ekipa u zemlji.
Medjutim decu svoju ne vaspitavate,kako bi trebalo.Dopustili ste im mnogo toga,zbog cega i postajete jedna od omrazenijih grupa.
Stojite po strani i mirno posmatrate,dok oni prave probleme po gradu.
Ladno ste u fazonu da mirno iskulirate,dok vas klinac sece lika satarom zbog sala...

...Znas ti zbog cega ste postali omrazeni,preterali ste sa vasim akcijasenjima,maltretiranjem,satarali ste ljude-zasto?
Zbog sala!?
Kad smo mi bili mladji,secas li se kako su se skidali salovi?
I opet niko vam se nije svetio,a mogao je?!
A jel znas zasto?Zato sto to nije navijacki,zato sto to nije casno...
Casno je sukobiti se sa drugim kad je DAN TEKME.
Pokazati se domisljatijim ,lukavijim,visprenijim...
Za mene to znaci biti navijac.
I sam znas da u Beogradu,pored mnostva grupa,jako je tesko nositi sal kroz grad i biti neprimecen.Mi nikad nismo napadali ljude u takvim situacijama.Takav je stav nase grupe.Takav je moj licni stav..."

"...Mnogo je neprijatnih iskustava bilo od tada.
A kako ce se zavrsiti ?
To samo Bog zna...
Ne dao Bog da nastrada neko ko nije kriv..."

"...Ali ljudi uzmite se u pamet,radite malo na sebi,postanite ljudi.
Biti navijac,nije samo biti nasilnik,baraba i probisvet,biti navijac je takodje i jedan humani,ljudski poziv.
Moj cale je bio navijac,mislim da je meni pokazao pravi primer... Cool
Pitajte svoje roditelje kako su oni bodrili i navijali za svoj klub?
Sa svojih skoro 30 godina,i bar 15 provedenih medju samim navijacima mogu samo da kazem da mi je zao koliko se pojam NAVIJAC srozao.
Ozbiljno se razmisljam da predjem u obicnu publiku,da budem samo simpatizer,jer se gadim sta sve navijaci cine.
To vise nema veze ni koje bolji,organizovaniji ili glasniji,to vise nisu ni obicne tuce,to su sakacenja,bodenja,sacekuse-odvratno.
Stidim se sto me obican svet posmatra kao obicnu barabu i kriminalca,jer to nije bio slucaj u godinama kada sam ja postajao navijac..."

"...Zaboravljate zbog cega ste ikad postali navijac!!!
Preispitajte se,da li je to zbog ljubavi prema klubu,bojama,fudbalu,da li je to period sazrevanja,zivotni stil?
Nije valjda da ste navijac jer vise mrzite druge!!!
Gde je tu granica?
JOS JEDNOM POZDRAVLJAM NAVIJACE KOJI VOLE SVOJ KLUB,MA KOLIKO ON MALI BIO"

"...Pa pola vas nema pojma kako se voli jedan klub.Nekad ne znate ni rezultat kojim ste igrali,samo vam je bitno da li ste nekog osakatili,isprebijali,samo vam je bitno da pokazete koliko ste jaki..."

"...Jurite ljude po kraju kad su sami,presrecete ih,maltretirate...
Vi ste navijaci???
Jel' ja sad treba da sednem u kola i odem na Banjicu pa kad vidim klinca kako seta sam ili sa ribom da mu lupim samar,skinem sal ili odvalim ga?
Gadim se toga...
To nema veze sa navijanjem...
Za muda vam svaka cast!
Za tuce vam svaka cast!
Za cifru vam svaka cast!
Jeste prava navijacka grupa,ali ste veliki neljudi..."

"U strahu su velike oci...
Nozeve potezu oni koji su slabi i koji nisu sigurni u sebe,jer misle da ce na taj nacin nadoknaditi manjak muda i ostvariti odredjenu prednost u sukobu sa nekim.
Slazem se sa prethodno navedenom konstatacijom da tome treba stati na put,pitanje je samo "KAKO"?
Uglavnom to cine maloletni delikventi i bojim se da samo zakon moze resiti taj problem.Deca su cesto zasticena losim zakonima,a mi stariji i za najmanju sitnicu odgovaramo.
Koliko je samo bilo slucajeva,a da novine o tome nisu pisale ili mediji izvestili.Stravicno je sta se dogadja u nasem drustvu.
Hocete li iskreno...
Kad sam ja bio klinac nisam mogao uci u kop tek tako,morao sam da se dokazujem,a mi se nismo dokazivali nozevima,satarama i bakljama...
Zna se kako se to cini.
Ovakve ljude treba izolovati i proterati sa tribina,ako ne zelimo da se kriju iza kolektiva i svoja nedela dele sa nama,jer nasim nemarom i necinjenjem samo postizemo veci kontraefekat.
Grupe su manje,pojedinci su uvek u zivotnoj opasnosti,a verujte mi da ce i ono malo simaptizera nestati sa tribine.
Ako se ovako nastavi,uskoro ni sal neces morati da imas na sebi da bi te neko izbo.Dovoljno ce biti samo to sto si spomenuo koji klub volis ili sto si mozda uopste krenuo na stadion,pa ajde kao posto nemamo kog da izbodemo,klinci ce reci izbodimo ovog lika.
BATINA JE NAJBOLJI LEK ZA OVAKVE SLUCAJEVE
MADA MISLIM DA I KAD BI SE PRAVOSUDJE OBJEKTIVNO I NEPRISTRASNO POZABAVILO OVOM TEMOM I NEKOG ILI VISE NJIH POCINIOCA ZATVORILO ZA PRIMER NA PAR GODINA
PROBLEM BI BIO RESEN
Samo nisam siguran da tom prilikom nece najebati i neko od nas koji nicim nismo to zasluzili.Jer ako dodje dan da drzava to resava,znate i sami kako ce to izgledati
UZMIMO STVAR U SVOJE RUKE,STANIMO OVOME NA PUT,SAMO ZAJEDNO
SE MOZEMO IZBORITI SA OVIM PROBLEMOM.
VODJE GRUPA NA VAMA JE DA IZNESETE NAJVECI TERET U OVOJ AKCIJI"

"...LJUDI EDUKUJTE SE I BUDITE PRAVI NAVIJACI,TUCITE SE,UDARAJTE SE,
PREBITE NEKOG,ALI DA UBIJETE ILI OBOGALJITE NEKOG,TO NE RADITE
Zna se kad i u kojim prilikama moze da se poteze noz,kad si ugrozen,slabiji
i kad ti je bas zivot u opasnosti.
Ako ovako nastavimo,ni murija nece biti potrebna,sami cemo sebe rasturiti i stvarno nestati sa ove scene i sa stadiona..."

10.8.05

?

Hrana nema ukus, pivo pijem po inerciji a muziku cujem ali je ne dozivljavam. Nastavljam normalnim zivotom. Radim sve ono sto bih i inace radila. Mogu da patim danima, mesecima, ali kao sto kazu «zivot ide dalje». I ja odmah nastavljam, tj produzavam.
Poznavala sam ga tek koji mesec. Pamticu ga zauvek.
Ne lici na mene da patetisem, ali iskrena sam. Ne zelim da drzim za sebe, jer nije bio «jedan od». Tako specifican, da ne moze da ne fali.
Praznina je toliko velika da ispunjava. Kipi.

9.8.05

Još jedno sranje među navijačima

Ovog puta nastradao je neko koga poznajem. Jedan Bojan.
Žao mi je.